Barjaci bez cene

Od našeg dopisnika iz Vašingtona

Možeš čim se rodiš da budeš obeležen kao budući američki predsednik, ako na takvu benkicu roditelji zažele da potroše nekoliko dolara: majušna odelca sa obaveznom američkom zastavom i natpisom „Budući predsednik” prodaju ilegalni Latinosi, Kinezi i Afrikanci na poprečnim pločnicima koji vode ka Beloj kući u Pensilvanija aveniji. Simbolika američkog sna može da se dobije u bescenje. „Volmart” je ovih dana u rasprodajama pretekao „Old nejvi” koji pred svaki četvrti jul izađe sa novom serijom majica sa američkom zastavom, tamo gde je srce. Sada se one u najvećoj prodajnoj kompaniji na svetu, gde radnici pokušavaju da se kao u Dikensovo vreme izbore za godišnji odmor i plaćeno bolovanje, prodaju za dva dolara manje (tri umesto dosadašnjih pet). Ali pričekajte malo: duel oko rasprodaje patriotizma tek se zahuktava… A kad prođe 4. jul zastava će moći da se nosi i za nekoliko centi.

„Barjak obasut zvezdama” (tako nekako glasi prevod naslova himne i metafore za zastavu), po svojoj sveprisutnosti na odeći, tanjirima, salvetama, umetničkim predmetima, šoljama, olovkama… prevazišao je i starog dobrog revolucionarnog sanjara – Če Gevaru.

Taman je uz Gvantanamo i Abu Graib opao talas sveopštih belih zvezdica, plave pozadine, i crveno-belih traka, koji je poput cunamija zapljusnuo Ameriku posle jedanaestog septembra, a sa Obamom u Beloj kući, Evropa je i bikinije ovog leta ozvezdila.

Ipak, profesor Univerziteta Teksas, protagonista mnogih debata o „univerzalizaciji Jenki kulture“ Ričard Pels smatra da ona više nikad neće biti nadmoćna onoliko koliko je bila u dvadesetom veku. Autor nove knjige „Kako su Evropljani voleli, mrzeli i transformisali američku kulturu od Drugog svetskog rata”, seća se vremena kada je kao profesor moderne književnosti na univerzitetima po Evropi i Aziji nezaobilazno predavao Sola Beloua, Foknera, Hemingveja i Stajnbeka, a kada je za razumevanje modernog teatra obavezna bila analiza „Tramvaja zvanog želja”, ili „Dugog putovanja u noć”… Ti tramvaji su prošli sa Internetom i, paradoksalno zvuči, sa – globalizacijom.

Kada danas predaje preko okeana, teksaski profesor zapaža da „američki kulturni izvozni produkti u svetu nisu više toliko značajni ni izazovni”. Vrlo je malo savremenih američkih umetnika i intelektualaca koji bi kao svetionici otvarali nove vidike. Kulturna događanja su se preselila na sve strane, nisu više koncentrisana na Menhetn ili San Francisko. Ona su u Berlinu, gde je veliki filmski festival, u Mumbaju odakle je „Milioner iz blata” spektakularno zakoračio na crveni tepih Holivuda i pokupio većinu najvažnijih Oskara…

Mobilni telefoni i Internet učinili su da kultura postane svakom momentalno dostupna. Ona, po profesoru Pelsu, više nije zavisna od američke definicije. U stvari, globalizacija nije doprinela većoj intelektualnoj i političkoj uniformisanosti, već je, naprotiv, došlo do decentralizacije znanja i kulture. Danas živimo u univerzumu prepunom kulturoloških opcija i biramo ono što nam odgovara i ono što ćemo ignorisati.

Ali ako superzvezde sa američkog neba danas više ne padaju u dnevni boravak svakog doma starog sveta, motiv sa zvezdane zastave ponovo prodire u modni dizajn. Poznati francuski, japanski, nemački i holandski dizajneri ubacili su ovog leta konceptualizovani imidž američke zastave u svoje krojeve. U kolekciju „Ranglera” za Španiju i Portugaliju reinkarnirana je američka zastava „kao deo genetskog koda ove marke”, dok je Katrin Malandrino umotala tamnoputu manekenku u cigovani američki barjak i ovo haljinče prodaje se po evropskim kućama za 450 dolara. Jenki ikonografija prisutna je i na kupaćim kostimima Tomija Hilfigera i mnogih drugih koji su se bez stida priklonili novom patriotizmu otkako je mogućnost da Obama uđe u Belu kuću postala realna.

Američki patriotski barjak prlji se dakako i na paklenim pistama. Pre neku godinu mladi umetnik iz Tenesija spržio je nekoliko američkih zastava kao krompiriće. „Stavljajući ih u vrelo ulje hteo sam da ukažem na američki problem debljine koja se epidemijski širi među siromašnima” , objasnio je tada umetnički kulinar Vilijam Džentri. Direktor lokalne galerije izbacio je eksponate na ulicu, sa objašnjenjem da oni vređaju osećanja stanovništva ovog kraja po tradiciji privrženog vojnim zanimanjima. Protiv „naopakog patriotizma” protestovala je i kalifornijska umetnica Mišel Pred koja je mozaik u bojama zastave napravila od konfiskovanih peroreza, makazica, upaljača i ubadača zaplenjenih na kontrolnom punktu međunarodnog aerodroma u San Francisku. Opasni materijal možda je kulturološka simbolika određenog trenutka u istoriji Amerike, objasnila je umetnica.

Zastava kao značka na reveru za republikance je dokaz patriotizma. Obama je prozivan u vreme predsedničke kampanje što je nije nosio „kao svaki patriota”. Dugo je odolevao ovoj vrsti napada. Najzad je podlegao i okačio je na srce. Kao zaštitni znak i dokaz da je „najzad postao pravi Amerikanac”.

Pop-art je prihvatio zastavu kao dragoceni model. Džasper Džons, Endi Vorhol… davali su američkoj zastavi umetničko pokriće u Evropi. Danas se njom vijore i sve druge zvezdice. To ne treba da nas brine, kaže teksaski profesor. Možda će nam svima biti bolje u multikulturalnom svetu.