Jubilej Milene Barili

Proslava stogodišnjice rođenja Milene Pavlović Barili (1909–1945) počeće izložbom u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, koja će biti otvorena 17. jula, a zatim će slike, crteži i drugi radovi istaknute slikarke i pesnikinje biti izlagani širom Srbije i u inostranstvu, saopšteno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture. Na izložbi će biti predstavljeno preko 100 dela ove velike umetnice, a obuhvatiće njene slike, skice i crteže iz fundusa galerije smeštene u njenoj kući u Požarevcu i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, a biće štampana i monografija posvećena našoj velikoj umetnici.

Prema rečima Branislave Anđelković-Dimitrijević, direktorke Muzeja savremene umetnosti, veliki jubilej i prilika da se unapredi rad na promovisanju umetnosti Milene Pavlović.

Dimitrijevićeva je kazala da je u planu i izložba u saradnji sa Univerzitetom u Bolonji, sa njihovim odeljenjem za unapređenje mode i tehnologije, sa Fakultetom primenjenih umetnosti u Beogradu i Galerijom u Požarevcu, koji će se više baviti istraživanjem, a kasnije i izradom odevnih predmeta prema nacrtima umetnice.

U okviru programa „Muzej u pokretu”, 15 najistaknutijih dela velike slikarke biće prikazana širom Srbije.

Književnica Sanja Domazet je rekla da se stvaralaštvo Barilijeve ne svodi samo na likovnu umetnost, jer je ona bila i pesnikinja. Osim toga, ostala je i bogata prepiska koja će javnosti biti predstavljena kroz monografiju, ili knjigu posvećenu njenom književnom stvaralaštvu.

– Srpska kultura treba da bude prepoznata i kao svetska kultura, a Milena Pavlović Barili je svakako svetska umetnica – istakla je Sanja Domazet.

Milena Pavlović je rođena 1909. godine u Požarevcu, studirala je slikarstvo u Beogradu (1922–1926) i Minhenu (1926–1928).

Posle napuštanja Jugoslavije 1930. godine, živela je u Rimu, Parizu i Londonu, gde se družila i izlagala sa evropskom umetničkom elitom, Žanom Koktoom, Andreom Bretonom i drugim predstavnicima evropske avangarde.

Dok je živela u SAD, pored slikarstva, bavila se komercijalnim dizajnom za modne časopise „Vog”, „Taun end kantri”, „Glamur”, „Harpers bazar”. Sarađivala je i sa kompozitorom Đan Karlom Menotijem, za čiji je balet „Sebastijan” radila kostime 1944. godine. Istaknuta predstavnica srpske međuratne umetnosti većinu svojih dela stvorila je van granica Srbije, a našoj umetnosti podarila je svet tajanstvenih snoviđenja i fantazmagorija.

U Njujork je otišla 1939. godine, u predvečerje izbijanja Drugog svetskog rata, gde je živela sve do prerane smrti, 1945. godine.