Јубилеј Милене Барили

Прослава стогодишњице рођења Милене Павловић Барили (1909–1945) почеће изложбом у Галерији Српске академије наука и уметности у Београду, која ће бити отворена 17. јула, а затим ће слике, цртежи и други радови истакнуте сликарке и песникиње бити излагани широм Србије и у иностранству, саопштено је на јучерашњој конференцији за новинаре у Министарству културе. На изложби ће бити представљено преко 100 дела ове велике уметнице, а обухватиће њене слике, скице и цртеже из фундуса галерије смештене у њеној кући у Пожаревцу и Музеја савремене уметности у Београду, а биће штампана и монографија посвећена нашој великој уметници.

Према речима Браниславе Анђелковић-Димитријевић, директорке Музеја савремене уметности, велики јубилеј и прилика да се унапреди рад на промовисању уметности Милене Павловић.

Димитријевићева је казала да је у плану и изложба у сарадњи са Универзитетом у Болоњи, са њиховим одељењем за унапређење моде и технологије, са Факултетом примењених уметности у Београду и Галеријом у Пожаревцу, који ће се више бавити истраживањем, а касније и израдом одевних предмета према нацртима уметнице.

У оквиру програма „Музеј у покрету”, 15 најистакнутијих дела велике сликарке биће приказана широм Србије.

Књижевница Сања Домазет је рекла да се стваралаштво Барилијеве не своди само на ликовну уметност, јер је она била и песникиња. Осим тога, остала је и богата преписка која ће јавности бити представљена кроз монографију, или књигу посвећену њеном књижевном стваралаштву.

– Српска култура треба да буде препозната и као светска култура, а Милена Павловић Барили је свакако светска уметница – истакла је Сања Домазет.

Милена Павловић је рођена 1909. године у Пожаревцу, студирала је сликарство у Београду (1922–1926) и Минхену (1926–1928).

После напуштања Југославије 1930. године, живела је у Риму, Паризу и Лондону, где се дружила и излагала са европском уметничком елитом, Жаном Коктоом, Андреом Бретоном и другим представницима европске авангарде.

Док је живела у САД, поред сликарства, бавила се комерцијалним дизајном за модне часописе „Вог”, „Таун енд кантри”, „Гламур”, „Харперс базар”. Сарађивала је и са композитором Ђан Карлом Менотијем, за чији је балет „Себастијан” радила костиме 1944. године. Истакнута представница српске међуратне уметности већину својих дела створила је ван граница Србије, а нашој уметности подарила је свет тајанствених сновиђења и фантазмагорија.

У Њујорк је отишла 1939. године, у предвечерје избијања Другог светског рата, где је живела све до преране смрти, 1945. године.