Slikarev potpis mami prolaznike

Jedan bilbord, smešten u Takovskoj ulici, na kojem nisu prikazani sokovi, ili pak oku prijatne i oskudno obučene manekenke, uspeo je da privuče pažnju Beograđana. Crnim velikim slovima na beloj podlozi ispisano „Ko je Paul Ioanowitch?”, a ispod, manjim slovima „Srpski slikar i građanin Evrope”. Prvo što prolaznik pomisli, pod uslovom da nije dobro znanjem potkovan istoričar umetnosti, jeste da se neki ekscentrični umetnik dosetio da se malo reklamira, ne bi li privukao pažnju na sebe. Međutim, u pitanju je pseudonim našeg čuvenog slikara Paje Jovanovića, a finu reklamnu provokaciju osmislio je Odbor za obeležavanje 150 godina od rođenja istaknutog umetnika.

Prema rečima Zorana Hamovića, specijalnog savetnika ministra kulture, ideja je bila da se prolaznici zainteresuju za njegova dela koja su ga proslavila i van granica Srbije.

– Slike Paje Jovanovića, pored dela Uroša Predića, najčešće se nalaze na zidovima u srpskim domovima, pa smo želeli da zadamo mali domaći zadatak. Paja Jovanović se često drugačije potpisivao na svojim slikama, i želeli smo da skrenemo pažnju na njegovo delo koje je stvarao u Austriji, dokazujući da je evropski, pa i svetski umetnik srpskog porekla – objašnjava Zoran Hamović.

Hamović kaže da u Beogradu ima deset takvih bilborda, kao i u Vršcu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i drugim gradovima Srbije. Naš sagovornik se zahvaljuje firmi „Alma kvatro”, koja je besplatno ustupila svoje bilborde. Ideju za bilbord realizovala je firma „Unibrend”.

Pored nedavno otvorene izložbe „Slike Balkana” u Vršcu, Ministarstvo kulture najavilo je i otvaranje glavne izložbe u decembru, u Galeriji SANU, koja će obuhvatati oko 100 najreprezentativnijih dela ovog umetnika i predstaviti sve segmente njegovog stvaralaštva i u tematskom i hronološkom smislu. Najavljeno je i da će u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, na proleće sledeće godine, biti postavljena izložba „Ženski portret u slikarstvu Paje Jovanovića”, koju će pratiti zbornik tekstova više autora usmerenih na savremenu interpretaciju pojedinačnih dela i tema iz umetnikovog opusa. Godišnjica rođenja Paje Jovanovića obeležava se u organizaciji Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Galerije Matice srpske iz Novog Sada i Gradskog muzeja u Vršcu.

Paja Jovanović (1859–1957) je izabran za člana Srpske kraljevske akademije 1888. godine, a za svoja dela dobijao je mnoge nagrade i postao priznat širom sveta. Umro je 30. novembra 1957. godine u Beču. Čuveni slikar je u poodmaklim godinama života napisao i memoare, u kojima je opisao detinjstvo i ranu mladost. Veliki umetnik je voleo da se krije iza pseudonima, a izgleda i da je imao smisla za humor, pa je svoju memoarsku prozu potpisao kao „Pera O`Radovan.