Сликарев потпис мами пролазнике

Један билборд, смештен у Таковској улици, на којем нису приказани сокови, или пак оку пријатне и оскудно обучене манекенке, успео је да привуче пажњу Београђана. Црним великим словима на белој подлози исписано „Ko je Paul Ioanowitch?”, а испод, мањим словима „Српски сликар и грађанин Европе”. Прво што пролазник помисли, под условом да није добро знањем поткован историчар уметности, јесте да се неки ексцентрични уметник досетио да се мало рекламира, не би ли привукао пажњу на себе. Међутим, у питању је псеудоним нашег чувеног сликара Паје Јовановића, а фину рекламну провокацију осмислио је Одбор за обележавање 150 година од рођења истакнутог уметника.

Према речима Зорана Хамовића, специјалног саветника министра културе, идеја је била да се пролазници заинтересују за његова дела која су га прославила и ван граница Србије.

– Слике Паје Јовановића, поред дела Уроша Предића, најчешће се налазе на зидовима у српским домовима, па смо желели да задамо мали домаћи задатак. Паја Јовановић се често другачије потписивао на својим сликама, и желели смо да скренемо пажњу на његово дело које је стварао у Аустрији, доказујући да је европски, па и светски уметник српског порекла – објашњава Зоран Хамовић.

Хамовић каже да у Београду има десет таквих билборда, као и у Вршцу, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и другим градовима Србије. Наш саговорник се захваљује фирми „Алма кватро”, која је бесплатно уступила своје билборде. Идеју за билборд реализовала је фирма „Унибренд”.

Поред недавно отворене изложбе „Слике Балкана” у Вршцу, Министарство културе најавило је и отварање главне изложбе у децембру, у Галерији САНУ, која ће обухватати око 100 најрепрезентативнијих дела овог уметника и представити све сегменте његовог стваралаштва и у тематском и хронолошком смислу. Најављено је и да ће у Галерији Матице српске у Новом Саду, на пролеће следеће године, бити постављена изложба „Женски портрет у сликарству Паје Јовановића”, коју ће пратити зборник текстова више аутора усмерених на савремену интерпретацију појединачних дела и тема из уметниковог опуса. Годишњица рођења Паје Јовановића обележава се у организацији Народног музеја у Београду, Музеја града Београда, Галерије Матице српске из Новог Сада и Градског музеја у Вршцу.

Паја Јовановић (1859–1957) је изабран за члана Српске краљевске академије 1888. године, а за своја дела добијао је многе награде и постао признат широм света. Умро је 30. новембра 1957. године у Бечу. Чувени сликар је у поодмаклим годинама живота написао и мемоаре, у којима је описао детињство и рану младост. Велики уметник је волео да се крије иза псеудонима, а изгледа и да је имао смисла за хумор, па је своју мемоарску прозу потписао као „Пера О`Радован.