Džinovski bikovi pod Kopaonikom

Trbunje podno Kopaonika – Skoro pune četiri decenije Slavomir Maksimović, iz potkopaoničkog sela Trbunja, gaji telad. Doživeo je za to vreme sve i svašta – od prodaje u bescenje do lepe zarade, kaže. Sad su se svi ukućani posvetili tom poslu: i sin Slobodan, i snaha Milica, i unuk Nikola kome je tek deveta godina, pa i nešto starija unuka Tanja. Iako su završili škole, sin i snaha nemaju posla, u obližnjem Blacu većina fabrika ne radi, trgovine tavore, a od nečega mora da se živi, vele.

Slavomir i supruga Živka dočekuju nas na ulazu u dvorište, ispred nove kuće, koju su sagradili, kako rekoše, od "zelenog plana", kao i dve velike staje. Oni, jedini u celoj Toplici, gaje telad, mušku i žensku, preko stotinu u turnusu. Stigli smo ovamo upravo kad je prethodna tura isporučena tržištu, a mala telad zauzela mesta bivših gigantskih bikova i junica. Sada ih je oko 110, ne valja se, veruju ovde, govoriti tačan broj stoke.

Maksimovići u savremenim štalama gaje odvojeno mušku od ženskih teladi. Svake noći oko jedan sat, kaže Slavomir, on ustaje, opere korita, sipa svežu vodu, doda hranu. Izjutra u sedam sve isto, i tako četiri puta dnevno, voda, hrana, čišćenje – sve do večeri. Sad je vreme, kažu, kad lako nalaze kupce. Više od 96 odsto bikova i junica ide za izvoz. Sin Slobodan, koji vodi poslovnu evidenciju, pokazuje nam svesku u kojoj je zapisano svako grlo iz prethodne ture i koliko je težilo kad je prodato. Pored bikova koji su težili svi preko 500 kilograma, tu je i jedan koji je pomerio vagu čak na 717 kilograma. Tako nešto ovde niko nije uspeo. A još neobičnije je da su i junice kod Maksimovića sve preko 450 kilograma.

– Jedan Slovenac me molio da mu otkrijem tajnu, ne samo kako uspevam da odgajim tako krupne bikove i junice, nego i čime ih hranim kad im je meso izuzetnog kvaliteta. On nije mogao da veruje da sam ja sam došao na ideju da ih hranim zelenom pšenicom. Lepo zasejem dva i po hektara pšenice, pa u junu, kad je zrno mlečno, ja nakosim i dajem stoci. To nisam čuo ni od koga, nego sam svašta sam probao kako da uštedim na skupom koncentratu, a i kako da ješnost teladi popravim – otkriva nam Slavomir Maksimović, kome je već šezdeseta, ali je čvrst i hitar, i na reči i na delu.

Maksimovići kažu da im u proseku ostaje oko 50.000 dinara mesečno. Ali, oni platu primaju samo jednom godišnje: devet meseci traje gajenje goveda da bi se ciklus od teleta do gigantskog bika ili junice zaokružio. Tak kad prodaju, mogu, posle mesec-dva, da dobiju novac, koji moraju racionalno da troše čitave godine.

– Imali smo dug za struju od 30.000 dinara, pa oni iz distribucije navalili da nam iseku. Niko neće da te razume da nemaš novac dok ne prodaš stoku – kazuje Slavomir.