Џиновски бикови под Копаоником

Трбуње подно Копаоника – Скоро пуне четири деценије Славомир Максимовић, из поткопаоничког села Трбуња, гаји телад. Доживео је за то време све и свашта – од продаје у бесцење до лепе зараде, каже. Сад су се сви укућани посветили том послу: и син Слободан, и снаха Милица, и унук Никола коме је тек девета година, па и нешто старија унука Тања. Иако су зaвршили школе, син и снаха немају посла, у оближњем Блацу већина фабрика не ради, трговине таворе, а од нечега мора да се живи, веле.

Славомир и супруга Живка дочекују нас на улазу у двориште, испред нове куће, коју су саградили, како рекоше, од "зеленог плана", као и две велике стаје. Они, једини у целој Топлици, гаје телад, мушку и женску, преко стотину у турнусу. Стигли смо овамо управо кад је претходна тура испоручена тржишту, а мала телад заузела места бивших гигантских бикова и јуница. Сада их је око 110, не ваља се, верују овде, говорити тачан број стоке.

Максимовићи у савременим шталама гаје одвојено мушку од женских телади. Сваке ноћи око један сат, каже Славомир, он устаје, опере корита, сипа свежу воду, дода храну. Изјутра у седам све исто, и тако четири пута дневно, вода, храна, чишћење – све до вечери. Сад је време, кажу, кад лако налазе купце. Више од 96 одсто бикова и јуница иде за извоз. Син Слободан, који води пословну евиденцију, показује нам свеску у којој је записано свако грло из претходне туре и колико је тежило кад је продато. Поред бикова који су тежили сви преко 500 килограма, ту је и један који је померио вагу чак на 717 килограма. Тако нешто овде нико није успео. А још необичније је да су и јунице код Максимовића све преко 450 килограма.

– Један Словенац ме молио да му откријем тајну, не само како успевам да одгајим тако крупне бикове и јунице, него и чиме их храним кад им је месо изузетног квалитета. Он није могао да верује да сам ја сам дошао на идеју да их храним зеленом пшеницом. Лепо засејем два и по хектара пшенице, па у јуну, кад је зрно млечно, ја накосим и дајем стоци. То нисам чуо ни од кога, него сам свашта сам пробао како да уштедим на скупом концентрату, а и како да јешност телади поправим – открива нам Славомир Максимовић, коме је већ шездесета, али је чврст и хитар, и на речи и на делу.

Максимовићи кажу да им у просеку остаје око 50.000 динара месечно. Али, они плату примају само једном годишње: девет месеци траје гајење говеда да би се циклус од телета до гигантског бика или јунице заокружио. Так кад продају, могу, после месец-два, да добију новац, који морају рационално да троше читаве године.

– Имали смо дуг за струју од 30.000 динара, па они из дистрибуције навалили да нам исеку. Нико неће да те разуме да немаш новац док не продаш стоку – казује Славомир.