Ni u krevet bez sertifikata

Tročlana porodica Jevtić iz Kruševca nedavno je rešila stambeno pitanje, ali potraga za odgovarajućim nameštajem poprilično se odužila. Već tri meseca biraju garnituru i dečju sobu jer bi posle ove velike investicije valjalo da nameštaj i potraje. Njihovo iskustvo govori da je odnos cena i kvaliteta neusklađen i da je u ponudi, u gotovo svim salonima koje su obišli, jeftin nameštaj sumnjivog kvaliteta ili kvalitetan, ali preskup.

– Sredinu je teško naći. Svi saloni liče jedan na drugi. Ponuda je gotovo ista, kopiraju se dizajn, materijali i teško možete da nađete klasičnu garnituru (trosed, dvosed, fotelja), a da nije napravljena od skaja (prodavci ga zovu eko-koža, jer lepše zvuči) ili u kombinaciji sa štofom – žale se Jevtići.

Slične teškoće ima i većina potrošača koji ovih dana obilaze salone u Beogradu. Pojedini proizvođači tvrde da se standardi menjaju i to po zahtevima kupaca. Zbog pada kupovne moći klasičan nameštaj je izgubio trku, a njegovo mesto je zauzeo onaj od jeftinijih pločastih materijala. Manje novca za kupovinu pogodovalo je i otvaranju prvih kineskih salona nameštaja po Srbiji koji nude robu po dvostruko nižim cenama.

Novac, ipak, ne bi trebalo da bude presudan pri kupovini. Podjednako je važno obratiti pažnju i na kvalitet materijala, kao i na deklaraciju i dobro se raspitati o proizvođaču. Prethodnih godina se dešavalo da su se kupci žalili na jak i oštar miris iverice od koje su napravljeni kreveti za decu, da bi se kasnije ispostavilo da proizvođačima nije nepoznato dodavanje hemikalija u materijale od kojih se pravi nameštaj.

Ko garantuje potrošaču da će kupiti kvalitetan nameštaj? Da li se i ova roba kontroliše rigorozno koliko i prehrambeni proizvodi? Umirujuće je saznanje da postoje ustanove koje svakodnevno proveravaju nameštaj na tržištu. Najpre se na Institutu za ispitivanje materijala ispituju ploče, stolarija i iverica, poluproizvodi od kojih se pravi nameštaj. Jedini domaći proizvođač iverice, „Fantoni” iz Ivanjice, i uvoznici dostavljaju ovoj ustanovi ivericu na analizu.

– Proveravaju se fizičke i mehaničke karakteristike drveta, a ukoliko je sve u redu, uvoznici i proizvođači dobijaju sertifikat instituta. Kako već godinama sarađujemo sa istim uvoznicima, problema uglavnom nema – kažu u Laboratoriji za ispitivanje drveta na ovom institutu.

Kada drvo ili iverica prođu ovu kontrolu mogu u pogon za proizvodnju nameštaja.

Prilikom pravljenja ili uvoza gotovog proizvoda, njegovu ispravnost proveravaju u Zavodu za kontrolu kvaliteta nameštaja pri Šumarskom fakultetu.

– Pre nego što proizvođači ili uvoznici nameštaj puste u maloprodaju moraju od nas da dobiju izveštaj o kontroli kvaliteta. Distributeri mogu da ga uvezu, ali ne smeju da ga puste u promet dok ne bude izrađen taj izveštaj. Isto važi i za proizvođače. Njihovi proizvodi moraju da budu u magacinima dok ne dobiju sertifikat – objašnjava profesor Dušan Skakić, rukovodilac Zavoda za kontrolu kvaliteta nameštaja i profesor Šumarskog fakulteta.

Pre svega se uzorkuje nameštaj. Kada se, na primer, ispituje pedesetak vrsta stolica, one se svrstaju u srodne grupe, a potom se iz svake na analizu uzme po tri komada. Ukoliko ne zadovoljavaju standarde obavlja se i dopunsko ispitivanje.

– Ispituju se funkcionalnost i stabilnost nameštaja. Ukoliko zadovolji te uslove, sledeći korak je proveravanje čvrstoće, izdržljivosti, kvaliteta izrade i površinske obrade. Kada komad nameštaja zadovolji sve ove uslove izdajemo pozitivan izveštaj o kvalitetu – kaže Skakić.

(/slika2)Protekle godine je zabranjena prodaja 75 različitih vrsta robe. Naš sagovornik objašnjava da je reč uglavnom o uvoznom nameštaju, dok sa domaćim ima manje problema. On savetuje potrošačima da uvek pogledaju da li komad koji im se svidi poseduje deklaraciju o kvalitetu. Jer, kada ovaj zavod završi analize i izradi izveštaj, proizvođač na osnovu toga popunjava deklaraciju. To kasnije proverava tržišna inspekcija.

I dok se domaći proizvođači bore sa krizom stalnim popustima i povoljnim načinima plaćanja, a u pomoć im priskače i država putem subvencionisanih kredita, potrošači menjaju navike pri kupovini novog pokućstva.

– Sve je manje kabastih komada nameštaja, velikih regala, ugaonih garnitura i kauča. Traži se nameštaj za stanove od četrdesetak kvadrata, pa su tako i domaći proizvođači prilagodili ponudu. Velike regale zamenile su police, a bračne krevete mali ležajevi na rasklapanje. Niža cena novijih komada nameštaja, atraktivniji dizajn, malo prostora koji oni zauzimaju njihova su prednost – kažu trgovci u beogradskim salonima.

Međutim, postoji i druga strana medalje. Tu je uvek aktuelno pitanje kvaliteta, na primer, kreveta koji u pojedinim radnjama može da se pazari i za manje od 10.000 dinara. Kupci sa kojima smo razgovarali kažu da im to i nije bitno, da će biti zadovoljni i ako tako jeftin nameštaj potraje pet, šest godina.

Prodaja je, kažu trgovci, od početka godine varirala. Najpre je sa početkom svetske ekonomske krize gotovo stala. Malo ko je tada razmišljao o ulepšavanju životnog prostora, a gotovo svi trgovci beležili su velike minuse u prodaji. Tračak nade javio se u martu i aprilu kada je vlada kroz set mera za ublažavanje krize donela odluku o odobravanju subvencionisanih potrošačkih kredita, a prema podacima banaka, najviše kredita građani su tada podigli baš za kupovinu nameštaja.

U kompaniji „Forma ideale” potvrđuju da se kupci uglavnom odlučuju za ove kredite.

– Sve ređe se plaća kešom, a raste učešće kupovinom subvencionisanim i običnim potrošačkim kreditima. Kupci se često odlučuju i za odloženo plaćanje do 60 dana bez kamate. Protiv krize smo odlučili da se borimo investicijama i povoljnim načinima plaćanja – objašnjava Nikola Ružičić iz „Forme ideale”, dodajući da ova firma širi svoju maloprodajnu mrežu u 17 gradova u Srbiji.

Domaći proizvođači se žale i na nelojalnu konkurenciju.

– Kako na tržištu i dalje ima nameštaja lošeg kvaliteta koji nižom cenom mami kupce, ali i mnogo plagijata velikih domaćih brendova, savet kupcima je da nikako ne kupuju nedeklarisane proizvode. Dakle, pre kupovine robe važno je dobro se informisati o proizvođaču (trgovci uvek imaju te informacije), ne srljati u kupovinu i ne voditi se isključivo niskom cenom – kaže Branko Simović, direktor i vlasnik čačanske fabrike nameštaja „SB Aćimo”.

Iako zadovoljni poslom od uvođenja subvencionisanih kredita za kupovinu domaćih proizvoda, on ukazuje da na našem tržištu ima oko 100 proizvođača i više od 10.000 artikala nameštaja, pa je teško izboriti se za svakog kupca.

Stefan Despotović - Jelica Antelj

---------------------------------------------------------------

Jeftino u kineskim salonima

Na pitanje kako komentarišu otvaranje kineskih salona nameštaja, naši sagovornici kažu da im to ne predstavlja problem u poslu. Iako se kvalitetan kineski nameštaj može videti na svim velikim svetskim sajmovima, pred našim kupcima završava uglavnom onaj najnižeg kvaliteta. Računajući na naš potrošački mentalitet, trgovci uvoze loš nameštaj i nude ga po pristupačnim cenama. Oni zarađuju, a potrošači kupuju bukvalno mačku u džaku. U jednom „ekskluzivnom” salonu kineskog nameštaja, kancelarijski sto i šest stolica može da se pazari za oko 20.000 dinara, a stakleni stolovi za dnevnu sobu i za 1.500 dinara.

-----------------------------------------------------------

Marže 40 odsto

U pojedinim hipermarketima odnedavno se mogu naći garniture po nižim cenama i do 10.000 dinara. Na pitanje sa kolikim maržama rade, ako imaju prostora da idu na ovolika sniženja, trgovci kažu sa 40 odsto, a proizvođači tvrde da je njihova zarada 20 procenata.