Ни у кревет без сертификата

Трочлана породица Јевтић из Крушевца недавно је решила стамбено питање, али потрага за одговарајућим намештајем поприлично се одужила. Већ три месеца бирају гарнитуру и дечју собу јер би после ове велике инвестиције ваљало да намештај и потраје. Њихово искуство говори да је однос цена и квалитета неусклађен и да је у понуди, у готово свим салонима које су обишли, јефтин намештај сумњивог квалитета или квалитетан, али прескуп.

– Средину је тешко наћи. Сви салони личе један на други. Понуда је готово иста, копирају се дизајн, материјали и тешко можете да нађете класичну гарнитуру (тросед, двосед, фотеља), а да није направљена од скаја (продавци га зову еко-кожа, јер лепше звучи) или у комбинацији са штофом – жале се Јевтићи.

Сличне тешкоће има и већина потрошача који ових дана обилазе салоне у Београду. Поједини произвођачи тврде да се стандарди мењају и то по захтевима купаца. Због пада куповне моћи класичан намештај је изгубио трку, а његово место је заузео онај од јефтинијих плочастих материјала. Мање новца за куповину погодовало је и отварању првих кинеских салона намештаја по Србији који нуде робу по двоструко нижим ценама.

Новац, ипак, не би требало да буде пресудан при куповини. Подједнако је важно обратити пажњу и на квалитет материјала, као и на декларацију и добро се распитати о произвођачу. Претходних година се дешавало да су се купци жалили на јак и оштар мирис иверице од које су направљени кревети за децу, да би се касније испоставило да произвођачима није непознато додавање хемикалија у материјале од којих се прави намештај.

Ко гарантује потрошачу да ће купити квалитетан намештај? Да ли се и ова роба контролише ригорозно колико и прехрамбени производи? Умирујуће је сазнање да постоје установе које свакодневно проверавају намештај на тржишту. Најпре се на Институту за испитивање материјала испитују плоче, столарија и иверица, полупроизводи од којих се прави намештај. Једини домаћи произвођач иверице, „Фантони” из Ивањице, и увозници достављају овој установи иверицу на анализу.

– Проверавају се физичке и механичке карактеристике дрвета, а уколико је све у реду, увозници и произвођачи добијају сертификат института. Како већ годинама сарађујемо са истим увозницима, проблема углавном нема – кажу у Лабораторији за испитивање дрвета на овом институту.

Када дрво или иверица прођу ову контролу могу у погон за производњу намештаја.

Приликом прављења или увоза готовог производа, његову исправност проверавају у Заводу за контролу квалитета намештаја при Шумарском факултету.

– Пре него што произвођачи или увозници намештај пусте у малопродају морају од нас да добију извештај о контроли квалитета. Дистрибутери могу да га увезу, али не смеју да га пусте у промет док не буде израђен тај извештај. Исто важи и за произвођаче. Њихови производи морају да буду у магацинима док не добију сертификат – објашњава професор Душан Скакић, руководилац Завода за контролу квалитета намештаја и професор Шумарског факултета.

Пре свега се узоркује намештај. Када се, на пример, испитује педесетак врста столица, оне се сврстају у сродне групе, а потом се из сваке на анализу узме по три комада. Уколико не задовољавају стандарде обавља се и допунско испитивање.

– Испитују се функционалност и стабилност намештаја. Уколико задовољи те услове, следећи корак је проверавање чврстоће, издржљивости, квалитета израде и површинске обраде. Када комад намештаја задовољи све ове услове издајемо позитиван извештај о квалитету – каже Скакић.

(/slika2)Протекле године је забрањена продаја 75 различитих врста робе. Наш саговорник објашњава да је реч углавном о увозном намештају, док са домаћим има мање проблема. Он саветује потрошачима да увек погледају да ли комад који им се свиди поседује декларацију о квалитету. Јер, када овај завод заврши анализе и изради извештај, произвођач на основу тога попуњава декларацију. То касније проверава тржишна инспекција.

И док се домаћи произвођачи боре са кризом сталним попустима и повољним начинима плаћања, а у помоћ им прискаче и држава путем субвенционисаних кредита, потрошачи мењају навике при куповини новог покућства.

– Све је мање кабастих комада намештаја, великих регала, угаоних гарнитура и кауча. Тражи се намештај за станове од четрдесетак квадрата, па су тако и домаћи произвођачи прилагодили понуду. Велике регале замениле су полице, а брачне кревете мали лежајеви на расклапање. Нижа цена новијих комада намештаја, атрактивнији дизајн, мало простора који они заузимају њихова су предност – кажу трговци у београдским салонима.

Међутим, постоји и друга страна медаље. Ту је увек актуелно питање квалитета, на пример, кревета који у појединим радњама може да се пазари и за мање од 10.000 динара. Купци са којима смо разговарали кажу да им то и није битно, да ће бити задовољни и ако тако јефтин намештај потраје пет, шест година.

Продаја је, кажу трговци, од почетка године варирала. Најпре је са почетком светске економске кризе готово стала. Мало ко је тада размишљао о улепшавању животног простора, а готово сви трговци бележили су велике минусе у продаји. Трачак наде јавио се у марту и априлу када је влада кроз сет мера за ублажавање кризе донела одлуку о одобравању субвенционисаних потрошачких кредита, а према подацима банака, највише кредита грађани су тада подигли баш за куповину намештаја.

У компанији „Форма идеале” потврђују да се купци углавном одлучују за ове кредите.

– Све ређе се плаћа кешом, а расте учешће куповином субвенционисаним и обичним потрошачким кредитима. Купци се често одлучују и за одложено плаћање до 60 дана без камате. Против кризе смо одлучили да се боримо инвестицијама и повољним начинима плаћања – објашњава Никола Ружичић из „Форме идеале”, додајући да ова фирма шири своју малопродајну мрежу у 17 градова у Србији.

Домаћи произвођачи се жале и на нелојалну конкуренцију.

– Како на тржишту и даље има намештаја лошег квалитета који нижом ценом мами купце, али и много плагијата великих домаћих брендова, савет купцима је да никако не купују недекларисане производе. Дакле, пре куповине робе важно је добро се информисати о произвођачу (трговци увек имају те информације), не срљати у куповину и не водити се искључиво ниском ценом – каже Бранко Симовић, директор и власник чачанске фабрике намештаја „СБ Аћимо”.

Иако задовољни послом од увођења субвенционисаних кредита за куповину домаћих производа, он указује да на нашем тржишту има око 100 произвођача и више од 10.000 артикала намештаја, па је тешко изборити се за сваког купца.

Стефан Деспотовић - Јелица Антељ

---------------------------------------------------------------

Јефтино у кинеским салонима

На питање како коментаришу отварање кинеских салона намештаја, наши саговорници кажу да им то не представља проблем у послу. Иако се квалитетан кинески намештај може видети на свим великим светским сајмовима, пред нашим купцима завршава углавном онај најнижег квалитета. Рачунајући на наш потрошачки менталитет, трговци увозе лош намештај и нуде га по приступачним ценама. Они зарађују, а потрошачи купују буквално мачку у џаку. У једном „ексклузивном” салону кинеског намештаја, канцеларијски сто и шест столица може да се пазари за око 20.000 динара, а стаклени столови за дневну собу и за 1.500 динара.

-----------------------------------------------------------

Марже 40 одсто

У појединим хипермаркетима однедавно се могу наћи гарнитуре по нижим ценама и до 10.000 динара. На питање са коликим маржама раде, ако имају простора да иду на оволика снижења, трговци кажу са 40 одсто, а произвођачи тврде да је њихова зарада 20 процената.