Rđavo znamenje

Glasnik i atribut grčke boginje Atene (i rimske Minerve), sova je u većini kultura ambivalentan simbol koji predstavlja mudrost ali i tamu i smrt. Atinski kovani novac je obično na prednjoj strani imao lik Atene, zaštitnice grada, a na reversu predstavu sove. Kod Etruraca ova usamljena grabljivica je bila atribut božanstva noći i tame.

U starom Egiptu simbolisala je smrt, noć i hladnoću, a lik sove se koristio i za jedan hijeroglif koji je značio„mrtvo more“ – sunce koje zalazi za horizont.

U hinduizmu ova ptica je simbol Jame, boga mrtvih, u indijskoj tradiciji simbolisala je mudrost, uspeh i veštinu proricanja budućnosti, dok je za Kelte bila ptica koja predstavlja zlu noćnu vešticu.

U drevnoj Kini sova je simbolisala jang i prema ovoj noćnoj ptici se odnosilo sa strahopoštovanjem jer se verovalo da najavljuje sušu i glad. Bio joj je posvećen najduži dan u godini i smatralo se da će deca rođena tog dana biti nasilna. Pošto je simbolisala zlo, strahotu i smrt, njen lik je utiskivan na oružje kako bi plašio neprijatelja. Za Japance je odvajkada bila rđavo znamenje. Zbog dobrog vida u mraku i nečujnog leta severnoamerički Indijanci su verovali da noću pruža pomoć i zaštitu, pa su njena pera korišćenja u religijskim obredima, dok je kod Maja i Asteka bila simbol smrti i uništenja, a astečki bog smrti je obično prikazivan u obliku sove.

Za hrišćanski svet sova je simbol nečastivog, sila mraka, usamljenosti, tuge i loših vesti, a njen huk je „pesma smrti“. Kao simbol samoće može se naći u predstavama pustinjaka, dok kao znak mudrosti prati svetog Jeronima.

Iako je kao simbol mudrosti nezvanično amblem svetske Mense (Udruženja najinteligentnijih ljudi), sova se i danas u mnogim zemljama smatra lošim predskazanjem. U našem narodu postoji verovanje da je ptica zloslutnica čiji noćni huk nagoveštava smrt i bolest.