Novi Beograd u napadu na ambroziju

Uklanjanjem ambrozije sa gradilišta akvaparka u Bloku 44 juče je počela borba opštine Novi Beograd sa ovom korovskom biljkom, čiji polen može uzrokovati teške oblike alergije kod ljudi. Akcija će trajati do septembra, a u njoj mogu učestvovati svi građani Novog Beograda. Za nekolicinu njih ovo će biti i izvor dodatne zarade, a u jučerašnjoj akciji učestvovalo je dvadeset sugrađana. Plaćeni su 200 dinara po satu.

Nenad Milenković, predsednik opštine Novi Beograd, istakao je da se potes od Beograda do Novog Sada nalazi među najugroženijim regijama na mapi najvećeg prisustva polena u vazduhu.

– Statistika pokazuje da u Novom Beogradu živi oko 30.000 ljudi koji su u sistemu zdravstvene zaštite registrovani kao oni koji pate od alergije na polen. A čak 60.000 njih ima slabije simptome ove bolesti, ali se još nisu obratili lekaru. Zbog toga smo nedavno na krov zgrade opštine postavili merač prisustva polena u vazduhu, nazvali smo ga klopka i odlučno krenuli u ovu akciju. Rezultati merenja mogu se svakodnevno pratiti na našem sajtu – rekao je Milenković.

Biće štampani i leci sa opisom i fotografijom ambrozije. Ljudi treba da znaju šta je ambrozija, kako izgleda i da je treba uništavati. Najviše ambrozije ima na zapuštenom zemljištu, na građevinskim parcelama na kojima su radovi zaustavljeni, poput akvaparka.

– Utvrđeno je da se na ovoj parceli već dugo ništa ne događa, i ona će, verovatno, biti oduzeta investitoru. Na tom prostoru ambroziju niko ne uklanja, pa je opština prinuđena da je napadne – dodao je Milenković.

Ovaj korov je najrasprostranjeniji na Ledinama, Bežanijskoj kosi, iza blokova 71 i 72, na potesu ka Ostružnici.

Gordana Mihajlović, poljoprivredni inženjer, koordinator ove akcije, naglasila je da je najefikasnije iščupati je iz korena, ali i da se može kositi i uklanjati hemijskim sredstvima.

– Korov još nije cvetao pa se može izvaditi ručno iz zemlje. U avgustu i septembru koristiće se druge tehnike. Njeno cvetanje prestaje tek u oktobru. Vetar prenosi iritantni polen i do mesta udaljenih 100 kilometara – kaže Mihajlovićeva.

Akciju je pomoglo i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Iz Fonda od igara na sreću izdvojeno je 5.000.000 dinara, što je, prema procenama stručnjaka, dovoljno da se ove godine komplikacije koje ambrozija u Novom Beogradu izaziva u znatnoj meri neutrališu. Prema rečima Milana Markovića, prvog čoveka ove institucije, 25 odsto prihoda od igara na sreću u narednom periodu odlaziće za realizaciju socijalnih i ekoloških projekata lokalnih samouprava, poput ovog ili otvaranja novih narodnih kuhinja.

– Pozivam predstavnike opština da budu agilniji u izradi ovakvih projekata, a mi ćemo ih rado finansirati. Ovo je sasvim novi pravac trošenja prihoda od igara na sreću, koji je do sada gotovo u potpunosti korišćen za izgradnju infrastrukture – kaže Marković.

I. J.– A. P.