Novinari se ne daju

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, jula – U razgovorima među novinarima i ovde prevladava zabrinutost. Možda čak i veća nego pri susretima kolega na drugim poslovima.

U svakom času se svuda po svetu priča o neizvesnoj sudbini naše profesije, konstatovao je i Volter Ajzakson, koji je svojevremeno bio urednik nedeljnika „Tajm” i šef Si-En-Ena, a sada rukovodi uticajnim Institutom Aspen. „Koliko vrede vesti”, naziv je skupa koji je nedavno organizovao debatu među liderima medija, koje već neki kvalifikuju kao „modernu ugroženu vrstu”.

Na to pitanje su učesnici odgovarali iznijansirano, ali mu je vanredno polemičnu notu, izvan skupa, dao– marketing „Vašington posta”. U težnji da uveća značaj poslovne inicijative generalne direktorke Ketrin Vejmut, služba je razaslala propagandni cirkular koji je doveo u pitanje– čast novinarske profesije, a posredno i uzdrmao sistem zasnovan na principu slobode štampe.

Poziv sponzorima

Lansirani „flajer” je, naime, reklamirao zakazani sastanak u salonu direktorkinog stana kao „opušteni” elitni parti (sa ne više od 20 zvanica) gde treba da dođe svako ko želi da se bitno „zbliži” s donosiocima najvažnijih političkih i ekonomskih odluka. Uz posredni nagoveštaj da bi to kasnije mogli da „imaju u vidu” i novinari u svom radu.

Ujedno su zatražena po dva sponzorstva za svako od salonskih okupljanja, u iznosu od po 25.000 dolara. Darodavcima su „otvorena vrata” i da odmah uplate 250.000 dolara za ukupno 11 predviđenih susreta.

U redakciji je ovakvo kombinovanje doživljeno kao neprikladan poziv na snažno lobiranje koje bi, u datim okolnostima, moglo da deluje kao posredni pritisak na novinare da objektivnost podrede pristrasnosti u korist tim novim „partnerima”. Za sadržaj aranžmana novinari su saznali tek kada ga je u internetskom izdanju, u četvrtak, objavio dnevnik „Politiko”– i odmah su se, nizom pojedinačnih izjava, ogradili od marketinškog poteza kao čina koji narušava ugled „Postu” kao jednom od najcenjenijih ovdašnjih medija.

Na nama novinarima je da služimo svojoj publici a ne sponzorima, i nećemo dopustiti da nam profesionalnu nezavisnost naruše ni sponzori ni oglašivači, podigao je glas i glavni urednik Markus Brokli. I predočio– da novinari neće prisustvovati sastancima organizovanim na način kako je napisano u reklami.

Direktorka se pridružila redakciji, iskazom da „nije znala” za tekst pozivnice za okupljanje u njenom salonu, koji ona jeste sazvala da bi prikupila potporu listu ali, kako kaže, ne i da ugrozi integritet novinara. „Ovako nešto nije smelo nikada da se dogodi”, prokomentarisala je i otkazala premijerni sastanak, koji je trebalo da bude posvećen reformi zdravstvenog osiguranja, jednom od najdelikatnijih i najneizvesnijih transformacionih projekata predsednika Baraka Obame.          

Ovako nešto nikako nam nije trebalo– verovatno su, uz novinare, pomislili i članovi tima šefa države, pa i on lično. Jer, marketinški cirkular je sugerisao da zdravstvena industrija sponzorstvom može da kupi šansu za neposredno pridobijanje naklonosti članova administracije, što bi unelo dodatna sporenja oko predložene reforme i podstaklo sumnje u iskrenost Obaminog zaveta da će smanjiti uticaj lobista na političko odlučivanje.

U Beloj kući je munjevito proradio mehanizam za „kontrolu štete”. Anita Dan,predsednikov pomoćnik za komunikacije,potvrdila je da su predstavnici „Posta” nudili pojedinim zvaničnicima da prisustvuju salonskoj večeri (reklamiranoj i kao „prilika da se kontaktira s ključnim ljudima” Obaminog tima i parlamenta, a u strogoj diskreciji „bez prava objavljivanja sadržaja razgovora”), ali da „nijedan visoki funkcioner nije prihvatio poziv”.

Objašnjenje da ni službenici nižeg ranga neće otići na „lobističko druženje” dao je predsednikov pravni savetnik Greg Krejg. Na devet stranica napisao je uputstvo po kome nijedan od njih „ne sme da prihvati pozive na bankete, konferencije, koktele i prijeme koje organizuju nevladini sponzori”, ako za to ne dobije izričito odobrenje Savetničkog ureda za pravna pitanja Bele kuće.

Problem je širi

Direktorka „Posta” ne odustaje od ideje da priređuje najavljene skupove, čija je programirana serija nesrećno startovala. Smatra da je to zgodan način za privlačenje donatora koji treba da ublaže finansijske teškoće izdavačke kuće. Gubici su u prvom ovogodišnjem kvartalu dostigli 19,5 miliona dolara, mada tiraž lista izgleda solidan (uprkos smanjenju na dnevni prosek od 673.000 i 890.000 primeraka nedeljnog broja). Već je, kažu, iscrpla izvor štednje– otkazima i otpremninama– pa mora da nađe izvor popune fondova, ali na način koji „neće biti na štetu novinarskog kodeksa”.

U svakom slučaju, novinari su pokazali da se „ne daju”. Da ne prihvataju da se, uz prodaju njihovih informacija i analiza na tržištu, trguje i profesionalnom čašću, čije je poštovanje „Post” nastojao da osigura, od osnivanja pre 222 godine.

Problem je, naravno, širi. Novac prečesto odlučuje i o stvarima koje nemaju cenu. Zato je, dobrim delom, i nastala sadašnja kriza sistema. Među stubovima poretka, narušenim nizom preterivanja, još je ponajmanje okrnjena– sloboda štampe. Makar u očuvanju– principa, ako ne i prihoda.