Новинари се не дају

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, јула – У разговорима међу новинарима и овде превладава забринутост. Можда чак и већа него при сусретима колега на другим пословима.

У сваком часу се свуда по свету прича о неизвесној судбини наше професије, констатовао је и Волтер Ајзаксон, који је својевремено био уредник недељника „Тајм” и шеф Си-Ен-Ена, а сада руководи утицајним Институтом Аспен. „Колико вреде вести”, назив је скупа који је недавно организовао дебату међу лидерима медија, које већ неки квалификују као „модерну угрожену врсту”.

На то питање су учесници одговарали изнијансирано, али му је ванредно полемичну ноту, изван скупа, дао– маркетинг „Вашингтон поста”. У тежњи да увећа значај пословне иницијативе генералне директорке Кетрин Вејмут, служба је разаслала пропагандни циркулар који је довео у питање– част новинарске професије, а посредно и уздрмао систем заснован на принципу слободе штампе.

Позив спонзорима

Лансирани „флајер” је, наиме, рекламирао заказани састанак у салону директоркиног стана као „опуштени” елитни парти (са не више од 20 званица) где треба да дође свако ко жели да се битно „зближи” с доносиоцима најважнијих политичких и економских одлука. Уз посредни наговештај да би то касније могли да „имају у виду” и новинари у свом раду.

Уједно су затражена по два спонзорства за свако од салонских окупљања, у износу од по 25.000 долара. Дародавцима су „отворена врата” и да одмах уплате 250.000 долара за укупно 11 предвиђених сусрета.

У редакцији је овакво комбиновање доживљено као неприкладан позив на снажно лобирање које би, у датим околностима, могло да делује као посредни притисак на новинаре да објективност подреде пристрасности у корист тим новим „партнерима”. За садржај аранжмана новинари су сазнали тек када га је у интернетском издању, у четвртак, објавио дневник „Политико”– и одмах су се, низом појединачних изјава, оградили од маркетиншког потеза као чина који нарушава углед „Посту” као једном од најцењенијих овдашњих медија.

На нама новинарима је да служимо својој публици а не спонзорима, и нећемо допустити да нам професионалну независност наруше ни спонзори ни оглашивачи, подигао је глас и главни уредник Маркус Брокли. И предочио– да новинари неће присуствовати састанцима организованим на начин како је написано у реклами.

Директорка се придружила редакцији, исказом да „није знала” за текст позивнице за окупљање у њеном салону, који она јесте сазвала да би прикупила потпору листу али, како каже, не и да угрози интегритет новинара. „Овако нешто није смело никада да се догоди”, прокоментарисала је и отказала премијерни састанак, који је требало да буде посвећен реформи здравственог осигурања, једном од најделикатнијих и најнеизвеснијих трансформационих пројеката председника Барака Обаме.          

Овако нешто никако нам није требало– вероватно су, уз новинаре, помислили и чланови тима шефа државе, па и он лично. Јер, маркетиншки циркулар је сугерисао да здравствена индустрија спонзорством може да купи шансу за непосредно придобијање наклоности чланова администрације, што би унело додатна спорења око предложене реформе и подстакло сумње у искреност Обаминог завета да ће смањити утицај лобиста на политичко одлучивање.

У Белој кући је муњевито прорадио механизам за „контролу штете”. Анита Дан,председников помоћник за комуникације,потврдила је да су представници „Поста” нудили појединим званичницима да присуствују салонској вечери (рекламираној и као „прилика да се контактира с кључним људима” Обаминог тима и парламента, а у строгој дискрецији „без права објављивања садржаја разговора”), али да „ниједан високи функционер није прихватио позив”.

Објашњење да ни службеници нижег ранга неће отићи на „лобистичко дружење” дао је председников правни саветник Грег Крејг. На девет страница написао је упутство по коме ниједан од њих „не сме да прихвати позиве на банкете, конференције, коктеле и пријеме које организују невладини спонзори”, ако за то не добије изричито одобрење Саветничког уреда за правна питања Беле куће.

Проблем је шири

Директорка „Поста” не одустаје од идеје да приређује најављене скупове, чија је програмирана серија несрећно стартовала. Сматра да је то згодан начин за привлачење донатора који треба да ублаже финансијске тешкоће издавачке куће. Губици су у првом овогодишњем кварталу достигли 19,5 милиона долара, мада тираж листа изгледа солидан (упркос смањењу на дневни просек од 673.000 и 890.000 примерака недељног броја). Већ је, кажу, исцрпла извор штедње– отказима и отпремнинама– па мора да нађе извор попуне фондова, али на начин који „неће бити на штету новинарског кодекса”.

У сваком случају, новинари су показали да се „не дају”. Да не прихватају да се, уз продају њихових информација и анализа на тржишту, тргује и професионалном чашћу, чије је поштовање „Пост” настојао да осигура, од оснивања пре 222 године.

Проблем је, наравно, шири. Новац пречесто одлучује и о стварима које немају цену. Зато је, добрим делом, и настала садашња криза система. Међу стубовима поретка, нарушеним низом претеривања, још је понајмање окрњена– слобода штампе. Макар у очувању– принципа, ако не и прихода.