Ivković pred promocijom

Kao što je "Politika" prva objavila, u Košarkaškom savezu Srbije (KSS) postoji saglasnost oko toga da Dušan Ivković (64) treba da bude selektor državnog tima. Sigurno je da ima onih koji su "duboko u sebi" protiv njegovog dolaska – jer bi s njim bio prekinut način rada koji im odgovara – ali teško je poverovati da će se usuditi da javno dignu glas protiv njega. Pre svega, jer ne bi mogli da nađu dokaz da on nije najbolje rešenje. Drugo, zato što se boje njegove reakcije. Danas u 10 časova Radna grupa KSS će razgovarati s Ivkovićem o mogućnosti da preuzme reprezentaciju do Olimpijskih igara 2012. u Londonu. Generalni sekretar KSS Predrag Bojić, član Radne grupe, izjavio je da se nada da će "pregovori sa Ivkovićem biti uspešni".

Teoretski, reprezentacija bi mogla da dobije selektora pre Nove godine, pošto je skupština KSS zakazana za 27. decembar. Brzina promena u KSS najviše će zavisiti od te skupštine od koje Radna grupa očekuje da usvoji njena tri predloga. Jedan se odnosi na upravni odbor KSS (proširenje sa 13 na 15 članova i osnivanje petočlanog izvršnog odbora), drugi – na Stručni savet (podelio bi se na dva saveta – jedan bi se bavio opštim košarkaškim problemima, nadležnost drugog bi bile sve nacionalne selekcije) i treći – na Profesionalnu ligu Srbije (klubovi bi sami organizovali svoje takmičenje, nezavisno od KSS).

Očigledno je da će tempo promena u KSS mnogo zavisiti i od toga da li će Ivković biti selektor. Trenutno samo on može da bude garancija da će se prekinuti s pogubnom prkasom rada, u kojoj je trenerska profesija obezvređena a selektor osuđen da ima kraći vek od najjevtinijih patika. Ako stavimo po strani to da je on jedan od najboljih trenera na svetu, vrlo je važno istaći i to da njemu niko ne bi mogao da sastavlja tim, još manje da ga ucenjuje, a kamoli da ga "izbriše k`o gumicom".

Postoji mnogo razloga zašto je on pravo rešenje. Pre svega, mogao bi potpuno da se posveti reprezentaciji, pošto nije klupski angažovan, drugo – neutralan je (ništa ne duguje ni klubovima ni pojedincima), treće – državni tim bi s njim imao neuporedivo bolji tretman na važnim takmičenjima, četvrto – državni tim bi imao uslove kakve zaslužuje, peto – sve nacionalne selekcije bi najzad bile pod jednom kapom, šesto – trenerska struka bi dobila tretman kakav zaslužuje... Mada je nacionalnoj selekciji mnogo pomogao kada joj je bilo najteže (1995), radeći kao volonter (jedini u modernoj eri koji je iza sebe ostavio uspešnog naslednika), on i danas ističe da mnogo duguje reprezentaciji. To bi moglo da bude odlučujuće za njegovu konačnu odluku. Zato je današnji sastanak jedan od najznačajnijih u poslednjih nekoliko godina.