Seljacima malo 5.000 evra za hektar

Borivoje Ivanović iz sela Stublenice, kod Uba, pre samo godinu dana nije ni sanjao da će hektar njegove njive na kojoj uzgaja kukuruz vredeti 5.000 evra... Prema proračunu poreske uprava ove kolubarske opštine, naime, svaki seljak kroz čije imanje će proći autoput Beograd-Požega u proseku će moći da se nada navedenom iznosu na ime nadoknade za izuzeto zemljište. Ipak, ovaj vremešni poljoprivrednik nije preterano oduševljen sumom koju mu je država namenila. Vrednost svog imanja on ne meri u evrima, već u grlima stoke. Ivanović je pre četiri decenije morao da proda 13 krava da bi kupio dva hektara, a sada bi od dobijenih para za istu površinu mogao da pazari samo četiri grla stoke. Dakle, ponuda države nije realna.

- To je bruka i sramota, ako je verovati onome što smo čuli na televiziji. Put će proći dijagonalno kroz moju njivu. Država će uzeti sedamdeset metara, koliko joj treba, a meni će ostati ćoškovi. Šta da radim s njima, kako da ih uzorem i otkuda da im priđem? Drugo je da hoću da prodam zemlju na tržištu. Ne bih je nudio na komad, a mogao bih i da se pogađam. Komšija je tu u blizini nedavno uzeo 6.000 evra za hektar. Sačekaćemo da nam uruče rešenja pa ćemo da vidimo - kaže Ivanović.

Njegovom susedu Tomi Radovanoviću, drum će proći na 35 metara od kuće i zakačiće dobar deo imanja. On ne bi da živi uz autoput, ali građevine i osam hektara okućnice ceni milion evra. Ako ne dobije toliko, neće ni da razgovara o selidbi. Kada bi projektanti izmestili trasu malo dalje od njegove dedovine, dva hektara bi poklonio državi.

I sedamdesetogodišnji Toma Stankovac iz Velikog Polja, kod Obrenovca, takođe bi voleo da autoput ne ide baš kroz njegovo dvorište. Ne samo što će mu okrznuti plastenik, malinjak i kukuruzište već od buke, kako kaže, sigurno neće moći da spava.

- Znam da izgradnju ne mogu da sprečim. Ali bar neka mi jave da ništa ne sejem. Razmišljam da li da orem. Niko nas ništa ne obaveštava. Geometri samo ćute i mere - kaže Stankovac, koji smatra da je prosečna suma koja se nudi za hektar zemlje ipak mala.

Seljaci ne poriču da je dobro da autoput prođe kroz njihova sela, ali na pameti im je ipak sopstveni interes. Gubitak, ili upropašćavanje obradive zemlje, kako to nazivaju, mora da se plati. Pričalo se da će dobijati 200 evra po aru, pa je vest o četvorostruko nižoj cifri iznenadila Milenka Tomića iz Velikog Polja. On priznaje da je teško utvrditi realnu cenu, jer ar u kolubarskoj dolini staje 25 evra, dva kilometra dalje se prodaje za 200 evra, na ulazu u Obrenovac iznosi 100 evra, a uz valjevski put dostiže i 600 evra.

Iako ne znaju koliko se tačno kreće cena poljoprivrednog zemljišta, žitelji Stublenice za meru uzimaju njive koje su izuzete za kopove uglja Kolubara i Tamnava. U Zapadnom polju hektar je plaćan oko 5.500 evra, a oko Tamnave dvostruko više. Građevinsko zemljište je izuzimano i za 20.000 evra po hektaru. Za seljake koji žive od zemljoradnje, reklo bi se, svaka ponuđena suma je malo. Onima koji se poljoprivredom ne bave, eksproprijacija dođe kao čist ćar.

Nakupaca, kažu, još nema, ali očekuju da će po prolasku autoputa cena zemljišta u njegovom zaleđu sigurno skočiti, pa će i preprodavci uskoro stići. Za takve pretpostavke imaju i te kako osnova. Pokazatelj im je pojas uz zagrebački i novosadski autoput, gde su umešni trgovci "osetili " da će oranice biti pretvorene u građevinske parcele, pa je ar u Dobanovcima i Šimanovcima dostigao 1.500 evra. Njive se uveliko kupuju sa idejom da se kasnije, kada počne izgradnja privredne zone, skupo preprodaju.

Konačnu cenu za vlasnike 1.800 parcela, odnosno oko 200 hektara, preko kojih će na području Obrenovca i Uba najpre proći autoput ka Požegi, ipak će, kako kažu u Ministarstvu za infrastrukturu, određivati poreska uprava i sudski veštaci za svaku pojedinačnu parcelu.

- Iskustva poreskih uprava pomenutih opština, a na osnovu stotine sačinjenih rešenja godišnje, govore da hektar košta 5.000 evra. Ova procena je samo osnova za utvrđivanje tačne visine svake pojedinačne nadoknade, jer će ona umnogome zavisiti od klase zemljišta, da li je zasejana neka poljoprivredna kultura i slično. Ljudi treba da budu svesni da se od eksproprisanog zemljišta ne mogu obogatiti - kaže Mihajlo Marković, pomoćnik ministra za infrastrukturu.

Vlasnici mogu da se žale Ministarstvu za finansije ako ne budu zadovoljni ponuđenom cenom, ali to ne znači da će njihove žalbe odgoditi početak radova. Troškove eksproprijacije oko deset miliona kvadratnih metara, odnosno 1.000 hektara, za izgradnju autoputa od Beograda do Požege snosiće koncesionar.

Imovinski odnosi na području oko Kolubare moraju da budu rešeni do kraja marta, kada bi trebalo da poče izgradnja prvih 26 kilometra deonice Obrenovac-Ub.