Eržebet gađa gradonosne oblake

Vršac – Centar zove „170”. Centar zove „170”, čuje se iz „motorole” poziv dežurnog u Radarskom centru u Samošu, koji je deo Hidrometeorološkog zavoda Srbije.

Iza pomenutog broja „krije” se Eržebet Virag, domaćica iz Vatina, kod Vršca, na samoj granici sa Rumunijom. Ona se ugovorom obavezala na stalno dežurstvo i pravovremeno dejstvovanje protivgradnim raketama, kad nevolja zapreti. Svakodnevno, u 10 sati, odazove se u prozivci, posluša i obaveštenja i upozorenja u 15.30 i 19 sati. 

Pre otprilike mesec dana, bilo je baš „gusto”. Eržebet je u ponoć gađala gradonosne oblake. Inače, kad god komšije probudi brujanje „fiće”, pale se svetla u kućama, izviruju bunovne glave i zapitkuju „da l’ će led”.

Kad naredba stigne iz Radarskog centra, ova sredovečna živahna Vatinčanka pokupi najosnovnije stvari, a potom sa svojim pomoćnikom, suprugom Ištvanom, odjuri „fićom” do lansirne rampe, udaljene dva kilometra od sela.

– Pripravnost je stalna, danonoćna, od 15. aprila do sredine oktobra. Zato mi je stanica iznad glave i dok spavam. Nikada se ne zna kad će moje rakete da ustrebaju. U protivgradnoj službi sam već devet godina, a za to vreme, uprkos minimalnoj finansijskoj nadoknadi, radna obaveza je prerasla u ljubav prema poslu. Osećam se važnom kad dobijem naredbu da krenem na stanicu i da se pripremim za dejstvovanje – kaže Eržebet.  

Ištvan nam objašnjava elevaciju, azimut, mogućnosti raketa i njihova punjenja... Kaže da je oko 110 stepeni, pod zabranom dejstvovanja, jer se taj prostor odnosi na teritoriju susedne Rumunije.

– Kad sam bio mali, vremenske nepogode su dolazile iz Rumunije. To je bio takozvani babin budžak. Poslednjih godina, sve se promenilo, pa je i „babin budžak”, uglavnom, na zapadnoj strani. Kad se gradonosni oblaci dovaljaju pred naš atar, ta ogromna količina leda se deli, pa polovina ode prema Rumuniji, a ostatak prema Vršačkom bregu i Dunavu. Međutim, nedavno je nevolja posle dužeg vremena opet došla iz Rumunije, pa nismo smeli da dejstvujemo, a to je koštalo vinogradare u ovom kraju – priča nam Ištvan Virag .

Eržebet kaže da se u ovom poslu podrazumeva disciplina i ozbiljnost. Ne dobijaju se pohvale, a svaka nepravovremenost može mnogo da košta, uglavnom poljoprivredu. Uoči sezone gradonosnih oblaka, svi strelci se pripremaju na kursevima, informišući se o tehničkim i drugim novinama.

– Pre nekoliko godina, u Radarski centar je opalio grom, pa se veza sa protivgradnim stanicama izgubila. Vođeni iskustvom, nastavili smo da dejstvujemo. Ta godina je bila rodna. Pratimo događanja i posle ispaljivanja raketa. Kad smo uspeli, umesto krupnog razarajućeg grada, padne kiša ili sitan bezopasan led – veli nam Eržebet Virag, i žali se na „tanku” zalihu protivgradnih raketa.