Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ержебет гађа градоносне облаке

Ержебет гађа градоносне облаке
Ержебет крај лансирне рампе, са својим помоћником, супругом Иштваном (Фото Ј. Даниловић)

Вршац – Центар зове „170”. Центар зове „170”, чује се из „мотороле” позив дежурног у Радарском центру у Самошу, који је део Хидрометеоролошког завода Србије.

Иза поменутог броја „крије” се Ержебет Вираг, домаћица из Ватина, код Вршца, на самој граници са Румунијом. Она се уговором обавезала на стално дежурство и правовремено дејствовање противградним ракетама, кад невоља запрети. Свакодневно, у 10 сати, одазове се у прозивци, послуша и обавештења и упозорења у 15.30 и 19 сати. 

Пре отприлике месец дана, било је баш „густо”. Ержебет је у поноћ гађала градоносне облаке. Иначе, кад год комшије пробуди брујање „фиће”, пале се светла у кућама, извирују буновне главе и запиткују „да л’ ће лед”.

Кад наредба стигне из Радарског центра, ова средовечна живахна Ватинчанка покупи најосновније ствари, а потом са својим помоћником, супругом Иштваном, одјури „фићом” до лансирне рампе, удаљене два километра од села.

– Приправност је стална, даноноћна, од 15. априла до средине октобра. Зато ми је станица изнад главе и док спавам. Никада се не зна кад ће моје ракете да устребају. У противградној служби сам већ девет година, а за то време, упркос минималној финансијској надокнади, радна обавеза је прерасла у љубав према послу. Осећам се важном кад добијем наредбу да кренем на станицу и да се припремим за дејствовање – каже Ержебет.  

Иштван нам објашњава елевацију, азимут, могућности ракета и њихова пуњења... Каже да је око 110 степени, под забраном дејствовања, јер се тај простор односи на територију суседне Румуније.

– Кад сам био мали, временске непогоде су долазиле из Румуније. То је био такозвани бабин буџак. Последњих година, све се променило, па је и „бабин буџак”, углавном, на западној страни. Кад се градоносни облаци доваљају пред наш атар, та огромна количина леда се дели, па половина оде према Румунији, а остатак према Вршачком брегу и Дунаву. Међутим, недавно је невоља после дужег времена опет дошла из Румуније, па нисмо смели да дејствујемо, а то је коштало виноградаре у овом крају – прича нам Иштван Вираг .

Ержебет каже да се у овом послу подразумева дисциплина и озбиљност. Не добијају се похвале, а свака неправовременост може много да кошта, углавном пољопривреду. Уочи сезоне градоносних облака, сви стрелци се припремају на курсевима, информишући се о техничким и другим новинама.

– Пре неколико година, у Радарски центар је опалио гром, па се веза са противградним станицама изгубила. Вођени искуством, наставили смо да дејствујемо. Та година је била родна. Пратимо догађања и после испаљивања ракета. Кад смо успели, уместо крупног разарајућег града, падне киша или ситан безопасан лед – вели нам Ержебет Вираг, и жали се на „танку” залиху противградних ракета.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.