Ержебет гађа градоносне облаке

Вршац – Центар зове „170”. Центар зове „170”, чује се из „мотороле” позив дежурног у Радарском центру у Самошу, који је део Хидрометеоролошког завода Србије.

Иза поменутог броја „крије” се Ержебет Вираг, домаћица из Ватина, код Вршца, на самој граници са Румунијом. Она се уговором обавезала на стално дежурство и правовремено дејствовање противградним ракетама, кад невоља запрети. Свакодневно, у 10 сати, одазове се у прозивци, послуша и обавештења и упозорења у 15.30 и 19 сати. 

Пре отприлике месец дана, било је баш „густо”. Ержебет је у поноћ гађала градоносне облаке. Иначе, кад год комшије пробуди брујање „фиће”, пале се светла у кућама, извирују буновне главе и запиткују „да л’ ће лед”.

Кад наредба стигне из Радарског центра, ова средовечна живахна Ватинчанка покупи најосновније ствари, а потом са својим помоћником, супругом Иштваном, одјури „фићом” до лансирне рампе, удаљене два километра од села.

– Приправност је стална, даноноћна, од 15. априла до средине октобра. Зато ми је станица изнад главе и док спавам. Никада се не зна кад ће моје ракете да устребају. У противградној служби сам већ девет година, а за то време, упркос минималној финансијској надокнади, радна обавеза је прерасла у љубав према послу. Осећам се важном кад добијем наредбу да кренем на станицу и да се припремим за дејствовање – каже Ержебет.  

Иштван нам објашњава елевацију, азимут, могућности ракета и њихова пуњења... Каже да је око 110 степени, под забраном дејствовања, јер се тај простор односи на територију суседне Румуније.

– Кад сам био мали, временске непогоде су долазиле из Румуније. То је био такозвани бабин буџак. Последњих година, све се променило, па је и „бабин буџак”, углавном, на западној страни. Кад се градоносни облаци доваљају пред наш атар, та огромна количина леда се дели, па половина оде према Румунији, а остатак према Вршачком брегу и Дунаву. Међутим, недавно је невоља после дужег времена опет дошла из Румуније, па нисмо смели да дејствујемо, а то је коштало виноградаре у овом крају – прича нам Иштван Вираг .

Ержебет каже да се у овом послу подразумева дисциплина и озбиљност. Не добијају се похвале, а свака неправовременост може много да кошта, углавном пољопривреду. Уочи сезоне градоносних облака, сви стрелци се припремају на курсевима, информишући се о техничким и другим новинама.

– Пре неколико година, у Радарски центар је опалио гром, па се веза са противградним станицама изгубила. Вођени искуством, наставили смо да дејствујемо. Та година је била родна. Пратимо догађања и после испаљивања ракета. Кад смо успели, уместо крупног разарајућег града, падне киша или ситан безопасан лед – вели нам Ержебет Вираг, и жали се на „танку” залиху противградних ракета.