Bar jedan nasilnik

Nasilnik je agresivna osoba koja nije izgradila svoj identitet, a nasilničkim ponašanjem dokazuje sebi i drugima svoje postojanje i ponekad skreće pažnju društvu da pripada ogromnoj populaciji „zaboravljenih“. Nasilje i primitivni obrasci takvog delovanja javljaju se i zbog toga što obrazovno-vaspitni proces pojedince nije osposobio za kontrolu sopstvenih postupaka.

Odrasli se sećaju kako su u svojim razredima, u vreme svog školovanja, uvek imali bar nekog nasilnika koji je plašio, pretio ili je tukao druge. Ti drugi nisu obavezno bili slabiji; žrtve su bili učenici „dobro vaspitani“ ili nenaviknuti na fizičke obračune. Nekada je nasilni učenik najčešće bio slab učenik. Danas nasilje sprovode i učenici sa boljim uspehom, a to je jasan znak težeg društvenog poremećaja.

Nasilni učenik najčešće nije sam. Takve osobe udružene stvaraju bande, što je česta pojava među adolescentima. U školu, svojevrsnu pedagošku arenu, dolaze „periferijski zmajevi” i „ratnici podzemlja”. Škola i nastavno osoblje su za njih bivši autoriteti koje treba poniziti.

Učenici koji su skloni nasilju potiču iz svih društvenih slojeva, što se može reći i za učenike žrtve. Nasilje nije moguće protumačiti samo kao posledicu oskudnih društveno-ekonomskih uslova u porodici. Ozbiljna istraživanja nisu otkrila ni povezanost između porodičnih društveno-ekonomskih uslova i vaspitnih činilaca. Udeo „dobrih“ (i „manje dobrih“) roditelja bio je približno jednak na svim socijalnim nivoima. Ovakvi rezultati dobijeni su u jednom skandinavskom istraživanju (Dan Olweus Nasilje među decom u školi). Autori s pravom ističu da pomenuta društveno-ekonomska neuslovljenost može biti donekle posledica vidljive homogenosti skandinavskih zemalja. Zato je sasvim moguće da će istraživanja u ostalim zemljama, s većim nejednakostima, pokazati čvršću vezu između prisutnosti problema nasilnik–žrtva kod dece i društveno-ekonomskih uslova u porodici.Navedena pravilnost i dobijeni rezultati, u velikoj meri mogu se odnositi i na našu neveselu situaciju.

Nastavnici kao da su izgubili kompas i za njih ranije prepoznatljivi obrazac ponašanja da svojom zrelošću budu voditelji i organizatori vaspitanja, a ujedno i kontrolori sebe samih. Sve češće se govori o negativnoj selekciji i o nedovoljno obrazovanom i loše izabranom nastavniku. Takođe treba imati u vidu nezdrave međuljudske odnose u savremenoj školi koji doprinose spremnosti nastavnika da u svom postupanju koriste nasilje. Edukacija nije samo usvajanje znanja, već sazrevanje celokupne ličnosti.

Škola može imati ogromnu ulogu u prevenciji delinkvencije. Za to su potrebna ne samo određena znanja, već i delovanje svih aktera u školskom procesu. Saznanja o teškoćama mladih i grupa kojima pripadaju moraju uključivati:

(1) Porodičnu situaciju dece(da li je u pitanju potpuna ili nepotpuna porodica), ekonomske i stambene prilike. Treba utvrditi koliki je stepen vezanosti ili otuđenosti deteta prema roditeljima. Da li su roditelji, dok svoja prava traže spavajući na pružnim kolosecima, u mogućnosti da vaspitavaju decu?

(2) Izbor odgovarajuće škole veoma je bitan— pri čemu je od velikog značajada li je taj izbor bio dobrovoljan ili se sve dogodilo „silom prilika” i pod presudnim uticajem roditeljskih ambicija. Ako nije bilo pokretljivosti u toku školovanja, ako je pohađana samo jedna škola, biće više teškoća u procesu adaptacije i integracije u školsku sredinu. U takvim situacijama neophodna je podrška škole i nastavnika.

(3) Veoma je važan uvid u postojanje neformalnih grupa, kao i saznanje o njihovom funkcionisanjuu školskoj sredini, jer se adolescenti spontano grupišu. Spontane grupe su uvek na suprotnoj strani u odnosu na odrasle i ne žele veze sa njima. Ove grupe se stvaraju tokomškolovanja i za njih je protest i odstupanje od ustaljenih normi prirodno ponašanje i vrlo često one prerastaju u bande.

(4)Bekstva od škole i druga asocijalna ponašanjatrebaozbiljno da upozore na problem neadaptiranosti mladih u školsku sredinu. Najbolji preventivni oblik aktivnosti je tesna i stalna saradnja porodice, škole i drugih vanškolskih ustanova.

Profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu