Бар један насилник

Насилник је агресивна особа која није изградила свој идентитет, а насилничким понашањем доказује себи и другима своје постојање и понекад скреће пажњу друштву да припада огромној популацији „заборављених“. Насиље и примитивни обрасци таквог деловања јављају се и због тога што образовно-васпитни процес појединце није оспособио за контролу сопствених поступака.

Одрасли се сећају како су у својим разредима, у време свог школовања, увек имали бар неког насилника који је плашио, претио или је тукао друге. Ти други нису обавезно били слабији; жртве су били ученици „добро васпитани“ или ненавикнути на физичке обрачуне. Некада је насилни ученик најчешће био слаб ученик. Данас насиље спроводе и ученици са бољим успехом, а то је јасан знак тежег друштвеног поремећаја.

Насилни ученик најчешће није сам. Такве особе удружене стварају банде, што је честа појава међу адолесцентима. У школу, својеврсну педагошку арену, долазе „периферијски змајеви” и „ратници подземља”. Школа и наставно особље су за њих бивши ауторитети које треба понизити.

Ученици који су склони насиљу потичу из свих друштвених слојева, што се може рећи и за ученике жртве. Насиље није могуће протумачити само као последицу оскудних друштвено-економских услова у породици. Озбиљна истраживања нису открила ни повезаност између породичних друштвено-економских услова и васпитних чинилаца. Удео „добрих“ (и „мање добрих“) родитеља био је приближно једнак на свим социјалним нивоима. Овакви резултати добијени су у једном скандинавском истраживању (Dan Olweus Насиље међу децом у школи). Аутори с правом истичу да поменута друштвено-економска неусловљеност може бити донекле последица видљиве хомогености скандинавских земаља. Зато је сасвим могуће да ће истраживања у осталим земљама, с већим неједнакостима, показати чвршћу везу између присутности проблема насилник–жртва код деце и друштвено-економских услова у породици.Наведена правилност и добијени резултати, у великој мери могу се односити и на нашу невеселу ситуацију.

Наставници као да су изгубили компас и за њих раније препознатљиви образац понашања да својом зрелошћу буду водитељи и организатори васпитања, а уједно и контролори себе самих. Све чешће се говори о негативној селекцији и о недовољно образованом и лоше изабраном наставнику. Такође треба имати у виду нездраве међуљудске односе у савременој школи који доприносе спремности наставника да у свом поступању користе насиље. Едукација није само усвајање знања, већ сазревање целокупне личности.

Школа може имати огромну улогу у превенцији делинквенције. За то су потребна не само одређена знања, већ и деловање свих актера у школском процесу. Сазнања о тешкоћама младих и група којима припадају морају укључивати:

(1) Породичну ситуацију деце(да ли је у питању потпуна или непотпуна породица), економске и стамбене прилике. Треба утврдити колики је степен везаности или отуђености детета према родитељима. Да ли су родитељи, док своја права траже спавајући на пружним колосецима, у могућности да васпитавају децу?

(2) Избор одговарајуће школе веома је битан— при чему је од великог значајада ли је тај избор био добровољан или се све догодило „силом прилика” и под пресудним утицајем родитељских амбиција. Ако није било покретљивости у току школовања, ако је похађана само једна школа, биће више тешкоћа у процесу адаптације и интеграције у школску средину. У таквим ситуацијама неопходна је подршка школе и наставника.

(3) Веома је важан увид у постојање неформалних група, као и сазнање о њиховом функционисањуу школској средини, јер се адолесценти спонтано групишу. Спонтане групе су увек на супротној страни у односу на одрасле и не желе везе са њима. Ове групе се стварају токомшколовања и за њих је протест и одступање од устаљених норми природно понашање и врло често оне прерастају у банде.

(4)Бекства од школе и друга асоцијална понашањатребаозбиљно да упозоре на проблем неадаптираности младих у школску средину. Најбољи превентивни облик активности је тесна и стална сарадња породице, школе и других ваншколских установа.

Професор на Филозофском факултету у Новом Саду