Srpsko–hrvatski odnosi na nizbrdici

Dva prošlonedeljna događaja – otkazivanje učešća ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića na Kroacija samitu u Dubrovniku, jer mu nije dozvoljeno da govori na otvaranju, kako je bilo dogovoreno, i izjava predsednika Hrvatske Stjepana Mesića u Strazburu da Srbija mora da se „dekosovizira”, odnosno da prestane neprekidno da otvara pitanje Kosova – u javnosti su stvorili utisak da su odnosi između dve zemlje krenuli silaznom putanjom.

Posle hrvatskog priznanja Kosova i tužbe za genocid pred Međunarodnim sudom pravde između Beograda i Zagreba nastupio je period zahlađenja. A odnosi dve najznačajnije zemlje u regionu počeli su da otopljavaju, posebno posle martovske posete Dragoljuba Mićunovića, predsednika Odbora za inostrane poslove Skupštine Srbije, Zagrebu i dolaska bivšeg premijera Ive Sanadera u Beograd.

Najnovije zahlađenje koje je inicirala hrvatska strana poklopilo se sa promenama na tamošnjoj političkoj sceni, odnosno odlaskom Sanadera sa premijerskog položaja i čelne funkcije u HDZ-u pa su neki skloni tumačenju da je i to jedan od mogućih razloga za drugačije signale koji stižu iz ove zemlje. Da takva mišljenja nisu potpuno bez osnova govori i činjenica da je Jeremića, prema informacijama „Politike”, na skup u Dubrovnik pozvao Sanader prilikom nedavnog susreta u Atini. Njih dvojica su se dogovorili da se obrate učesnicima samita prvog dana i da se tu završi njihovo učešće jer je za drugi dan bilo planirano obraćanje predstavnika privremenih kosovskih institucija, a među pozvanima je bio i Hašim Tači. Sanaderov i Jeremićev plan se, međutim, izjalovio jer su srpskom ministru bukvalno u poslednji trenutak iz Zagreba javili da će moći da govori tek drugog dana kada i kosovski predstavnici što je on odmah odbio. Do promene stava Zagreba došlo je naprasno o čemu govori i podatak da je već u Dubrovniku bila desetočlana delegacija Ministarstva spoljnih poslova i da je Jeremić već spakovao kofer. I pored Jeremićevog otkazivanja državna agencija Hina objavila je vest da Jeremić dolazi u Dubrovnik, oglasilo se Ministarstvo inostranih poslova Hrvatske optužujući Jeremića da je sam najviše tome doprineo svojim izjavama, pa se stiče utisak da je neko imao nameru da od čitavog slučaja napravi skandal. Jeremićevu sudbinu doživeo je i slovenački ministar inostranih poslova Samuel Žbogar zbog čega je i on otkazao učešće na Kroacija samitu. Ponašanje Hrvatske, prema nekim nezvaničnim informacijama, izazvalo je negativne reakcije kod ostalih učesnika samita.

Međutim, bez obzira na ovakve „ispade” hrvatske strane, kako „Politika” nezvanično saznaje, Srbija neće dolivati ulje na vatru jer, kako kažu naši izvori, ne bi trebalo potencirati razlike već stišavati situaciju. Srpska strana je više puta predlagala Hrvatskoj da se reši bar jedno od brojnih otvorenih pitanja koja opterećuju dve zemlje: položaj Srba, povratak izbeglica, stanarska prava, tužbe Međunarodnom sudu pravde, granice između dve države…

Prema rečima Milorada Pupovca, predsednika Samostalne demokratske srpske stranke, ono što se dogodilo u Strazburu i Dubrovniku još se ne može tumačiti kao pogoršanje odnosa, ali se može u to pretvoriti ukoliko se ključni ljudi srpske i hrvatske politike ne vrate na one pozicije koje su imali u poslednjih šest-sedam meseci.

„O tome kolika bi bila šteta, ne samo za te dve zemlje nego i za regiju, da se odnosi dve zemlje trajno naruše ne treba posebno govoriti. Mnoga pitanja nisu na valjan način rešile, a svakako i da promene na političkoj sceni u Hrvatskoj nose mnoge nepoznanice kako će se ta pitanja u budućnosti regulisati”, kaže Pupovac za „Politiku” i dodaje da je u interesu Srbije da ima inicijativu u poboljšanju odnosa.

Profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Srbije u Francuskoj dr Predrag Simić ističe da ne treba imati iluziju da će nerešena pitanja iz starije i novije prošlosti i u budućnosti opterećivati odnose između dve zemlje, ali da je ono što ih spaja zajednička evropska perspektiva.

„Od 2000. godine i smrti Franje Tuđmana i odlaska Slobodana Miloševića ti odnosi su u jednom kontinuiranom usponu, ali sa ’rupama na putu’. Zastoji i problemi u približavaju Srbije i Hrvatske EU kao i ostalih zemalja zapadnog Balkana zbog zaokupljenosti Brisela svojim problemima doveli su do određene nervoze. Uostalom i Sanader je svoju neočekivanu ostavku obrazložio nemogućnošću da prevaziđe prepreku, pre svega u odnosima sa Slovenijom”, objašnjava Simić.

Oštro istupanje Mesića, on tumači njegovom sklonošću da na skupovima vrlo često iznosi svoje stavove ne samo o Hrvatskoj nego i o drugim zemljama, posebno o Srbiji.

„U ovom trenutku to su više signali upozorenja EU da zapadni Balkan ne ispusti iz vida i sa svojih radara. Ali i da ne zaboravi iskustvo iz devedesetih godina kada je do rata došlo između ostalog i zato što su vrata Evropske zajednice bila dosta čvrsto zatvorena za članstvo bivše Jugoslavije”, smatra Simić.

Zato je, kako kaže, ovom trenutku proevropska orijentacija Beograda i Zagreba ono što donosi stabilnost ne samo u ove dve zemlje nego i u Bosni i Hercegovini koja od njih mnogo zavisi.

Jelena Cerovina

-----------------------------------------------------------

Mrkonjić: Danas sporazum o saobraćaju sa Hrvatskom

Ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkonjić izjavio je da će danas biti potpisana sva dokumenta potrebna za normalizaciju avio-saobraćaja između Srbije i Hrvatske.

Mrkonjić je novinarima u Vladi Srbije kazao da je ideja srpske strane da se sva pitanja komercijalnih letova rešavaju dogovorom srpske avio-kompanije Jat ervejz i hrvatskog Kroacija erlajnsa. „Da li će se leteti za Pulu, Dubrovnik ili će biti uspostavljena linija Beograd–Zagreb, što su predložili predstavnici Hrvatske, to je stvar komercijale i o tome će se dogovoriti dva preduzeća”, kazao je ministar.

Jedini problem, kako je precizirao Mrkonjić, predstavlja sletanje aviona na aerodrom u Osijeku kada se ulazi u teritoriju Srbije, što će biti danas rešeno.

Mrkonjić je dodao da su u razgovorima timova srpskih i hrvatskih stručnjaka, koji su počeli juče u Beogradu, sve teme oko drumskog, železničkog i vodnog saobraćaja jasne, definisane i da neće biti problema u vezi sa njihovim rešavanjem.

Srpska državna avio-kompanija zatražila je od hrvatskih vazduhoplovnih vlasti dozvole za letove od Beograda do Dubrovnika tokom letnje turističke sezone, a obavljena su prva dva leta, 2. i 6. jula, jer je Jat samo za njih dobio dozvole.

Hrvatske vazduhoplovne vlasti navele su da nisu odobrile letove za celu sezonu jer Srbija i Hrvatska nemaju sporazum o vazdušnom saobraćaju.

Jat ervejz je 2008. godine obnovio sezonske letove za Pulu, na osnovu privremene dozvole koja važi do kraja ovog leta.

Beta