Ne znamo formulu za uspeh

Poslednje noći desetog muzičkog festivala „Egzit” publika je imala priliku da prvi put vidi i čuje jedan od najpopularnijih švedskih sastava „Mando Diao”. Koncert ovog benda, koji je poslednjih godina doživeo neverovatan uspeh širom sveta, naročito u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Japanu, na Petrovaradinskoj tvrđavi bio je odličan. Članovi ovog sastava Karl Johan Fogeklou i Bjorn Diksgard neposredno pred nastup na novosadskom muzičkom festivalu odvojili su vreme za intervju za „Politiku” i odmah istakli koliko su uzbuđeni pred prvi koncert u našoj zemlji.

– Ja imam specijalnu vezu sa ovom zemljom, jer je moj tast rođen ovde. On je iz jednog malog mesta kraj Beograda, koje se zove Ivanovo. Jako bih voleo da odem tamo, ali ovoga puta nemamo vremena. Upravo on mi je pričao šta sve treba da radim i vidim u Srbiji. Pokušaću da bar deo toga ostvarim, naravno koliko je moguće, jer sam prvi put u Srbiji – bile su reči basiste Karla Johana Fogekloua.

Bjorn Diksgard, pevač, gitarista i koautor muzike sastava „Mando Diao” priznao je da pre dolaska u Srbiju nisu znali ništa o „Egzitu”.

– Baš smo se danas upoznali sa istorijatom festivala. Čuli smo kakva je svrha festivala, zašto je nastao i to nas je stvarno dirnulo. Mislimo da je to zaista interesantno, a ambijent u kome se festival održava je zaista fantastičan.

Naši sagovornici smatraju da je svaki festival sjajna šansa da jedan bend proširi krug svojih slušalaca i zato rado nastupaju na festivalima širom sveta.

– Mislim da su festivali odličan način da doprete do šireg kruga ljudi, jer ne svirate samo za svoje fanove. Kada radite samostalne koncerte svirate samo za svoje obožavaoce, ali ljudi koji posećuju neki festival možda malo poznaju „Mando Diao”, ali će doći da nas čuju i posle koncerta će reći: „Pa, ovo je bilo sjajno”. To je dobra strana festivala, jer bend ima odličnu promotivnu mogućnost da dokaže da je najbolji na svetu. A mi to možemo svakom da pokažemo.

Grupa „Mando Diao” je došla u Srbiju u okviru turneje na kojoj predstavlja poslednji album „Give me Fire”, objavljen pre nekoliko meseci, koji se može naći i u domaćim prodavnicama. Sa ove ploče skinut je singl „Dance With Somebody” koji se mesecima non-stop vrteo po svim svetskim radio stanicama, a već imaju i novi singl „Mean Street”. Zahvaljujući pomenutom albumu, petom po redu, danas retko ko ne zna za ovaj bend iz malog gradića Borlange. Ali ovaj sastav već godinama uživa ogromnu popularnost i u Japanu, koju objašnjavaju ovako:

– Mora da je u pitanju naša muzika. Ne znam koja je formula za uspeh, a da je znam, naučio bih svaki bend kako se to radi. Ali, mi smo od početka znali da ćemo biti uspešni zato što je na tržištu nedostajalo ovakvih bendova. Prosto, niko nije radio ovakvu muziku i trebalo je popuniti prazninu. Zato smo i dobili diskografski ugovor.

Svaka ploča koju smo napravili služila je toj svrsi. Kad pravimo albume mi pravimo one ploče koje nam nedostaju na tržištu u tom trenutku. Zamislite kako je bilo dosadno šezdesetih godina kada „Mando Diao” nisu postojali? Ili na „Vudstoku”, na kome mi nismo bili?

Diksgard i Fogeklou smatraju da su u dosadašnjoj karijeri imali mnogo sreće. A sreća je nešto čime se većina bendova ne može pohvaliti, smatraju naši sagovornici.

– Ponekad smo zahvalni onom iznad nas ili onom koji je ispod. Zahvalni smo zbog svega što nam se desilo i zaista smo ponosni. Jedino što znamo jeste da pravimo dobru muziku, a sve što nam se desilo i sav taj uspeh je misterija i za nas same.

Svaka turneja, pored lepih stvari, donosi i neke ne baš tako lepe. To su, pre svega, putovanja. O tome, čak, i ne vole da pričaju.

– Ako puno putujete, stalno nešto čekate. Čekate zakasnele letove aviona, čekate intervjue da počnu, čekate da počnu koncerti, čekate da napravite pravu pesmu… Posle toga nam ne preostaje ništa drugo do da spavamo. Ponekad slušamo muziku da bismo se opustili. Ali, od kada je najveća pop ikona modernog vremena preminuo, konstantno slušamo samo Majkla Džeksona. Kao da se jedna era završila sa njegovim odlaskom. Veoma smo sentimentalni i samo nam prija Džeksonova muzika.

Zato ih na kraju pitamo i šta misle o kontroverzi koja je pratila život Majkla Džeksona i koja je često javnom mnjenju bila bitnija od njegove muzike?

– Nikada nas to nije zanimalo kada su u pitanju ljudi koji se bave muzikom. Isto je i sa nama. Možda nas neki ljudi posmatraju kao uzore na neki način, ali mi sebe tako ne vidimo, jer znamo da nismo najbolji da bi se neko na nas ugledao. To mora da bude neko drugi – dalaj-lama ili Nelson Mandela, ali mi nikako. Nismo toliko pametni, mi samo pravimo muziku i mislim da je ista stvar bila i sa Majklom Džeksonom. Morate odvojiti privatni život od karijere.