Podeljena mišljenja o deliocima pravde

Od našeg dopisnika
Sarajevo – Odluku Saveta ministara BiH da ne podrži predlog izmena i dopuna zakona, koje bi omogućile stranim sudijama i tužiocima da mogu nastaviti da rade u Sudu i Tužilaštvu BiH i nakon decembra ove godine kada im ističe mandat, jedan broj zvaničnika BiH osuđuje, jer smatraju da međunarodni „delioci” pravde treba da ostanu, dok je drugi podržavaju zato što nisu zadovoljni dosadašnjim radom stranaca i poručuju im da „počnu polako pakovati kofere”.

Poslanik u Parlamentarnoj skupštini BiH Slavko Jovičić kaže „nisu nam ni trebali, jer rezultat njihovog dosadašnjeg rada, kad je reč o procesuiranju zločina nad Srbima, svodi se samo na nesuvislu izjavu portparola Tužilaštva BiH da su predmeti otvoreni i istraga je u toku”.

„Nekoliko stotina predmeta, koji sadrže i konkretne dokaze, namerno se godinama drže u ladicama jer međunarodne sudije i tužioci nisu zainteresovani za procesuiranje i zločina koji su počinjeni nad srpskim narodom. Glavnu ulogu u tome ima šef Posebnog odeljenja za ratne zločine Tužilaštva BiH Dejvid Švendimen koji, usput rečeno, ima učinak ispod 10 odsto i mesečnu platu koju ni bolje plaćeni u ovoj zemlji ne mogu zaraditi čak ni za godinu dana. Naravno, u situaciji koja jeste, odgovornost ne može izbeći ni glavni tužilac Tužilaštva BiH Milorad Barašin. Za razliku od njega, Srbi su davno shvatili strategiju koju, u okviru institucije kojom on rukovodi, razvijaju stranci, zbog čega nikada nećemo, bar što se SNSD-a tiče, podržati produženje njihovog mandata”, kaže Jovičić.

Dosadašnjim učinkom međunarodnih sudija i tužilaca nije zadovoljan ni predsednik nevladine organizacije „Kroacija libertas” Leo Pločkinić, koji je „Politici” izjavio da nije isključena ni mogućnost podizanja krivičnih prijava protiv svih zaposlenih u Posebnom odeljenju za ratne zločine „zbog nepokretanja sudskih postupaka za slučajeve za koje imaju dovoljno dokaza”, jer na taj način „oni postaju saučesnici u izvršavanju dela ratnog zločina”. Istovremeno tvrdi da je rad stranaca i nezakonit i protivustavan jer „nisu položili zakletvu državi BiH i pravosudnim institucijama”.

„S druge strane oni su zloupotrebili rad u pravosudnim institucijama BiH jer su su u različitim procesima koristili dvojno, odnosno višestruko državljanstvo kako bi stekli protivpravnu korist. Kompletan rad pravosuđa BiH je, zapravo, dodatno iskompromitovan i kroz saradnju sa paraobaveštajnom i ilegalnom bošnjačkom službom AID”, tvrdi Pločkinić.

Za razliku od onih koji bi rado da pogledaju u leđa međunarodnim sudijama i tužiocima, predsednica Suda BiH Meddžida Kreso i glavni tužilac Tužilaštva BiH Milorad Barašin zdušno se zalažu za njihov ostanak i vrlo su ljuti na Savet ministara BiH što nije podržao predlog resornog ministarstva da im se produži mandat i posle 2009. godine. Kreso tvrdi da su „prisustvo međunarodnih sudija i njihovo iskustvo, kao i doprinos koji daju u procesuiranjima predmeta pred Sudom BiH, još uvek dobrodošli”, dok Barašin upozorava da bi „njihovim odlaskom nastali ogromni problemi”. On čak tvrdi da bi „odlazak stranaca značio pravnu blokadu” i mogućnost „obnavljanja, odnosno vraćanja na početak nekih sudskih procesa koji traju i koji su gotovo privedeni kraju”. Većina takvih predmeta odnosi se, kako izveštava Balkanska istraživačka mreža (BIRN), na slučajeve ratnih zločina za koje su osumnjičeni Srbi, i to je ono iz čega treba izvlačiti zaključak o dosadašnjem radu međunarodnih sudija i tužilaca, ali i grčevitoj borbi pojedinaca da im produže mandat.