CIA pala na Bin Ladenu

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 14. jula – Najveći spoljni izazov Amerikanaca premetnuo im se u domaći „vruć krompir”: izjalovljeni tajni plan CIA za likvidaciju Osame bin Ladena sada više uzburkava odnose u Vašingtonu nego što je ugrozio vođu Al Kaide. Umesto projektovane mete, koja je i dalje van dometa, „na nišanu” su – neusklađeni odnosi među ovdašnjim organima vlasti.

Prvo je otkriveno da je po nalogu doskorašnjeg potpredsednika Ričarda Čejnija CIA više od sedam godina zakonodavcima uskraćivala uvid u „jedan njen strogo poverljivi program”, da bi sada mediji (najpre „Volstrit džornal”) obelodanili i njegov sadržaj – priprema jedinice specijalaca za ubistvo Bin Ladena i drugih vođa Al Kaide. Postavljaju se, pri tome, dva pitanja: nije li skrivanjem od parlamentaraca prekršen ovdašnji zakonski red i nije li plan bio donet suprotno međunarodnom pravu?

Vladajuće demokrate traže da se povede istraga kako bi se utvrdila odgovornost bivše, republikanske, administracije čiji predstavnici tvrde da je sve bilo regularno i da kongresmene nisu obaveštavali jer pomenuti plan „nikad nije postao operativan”. Dok se ta polemika nastavlja, čuju se i čuđenja – zašto se CIA nije upustila u ostvarivanje razrađenog projekta?

Mogućna odgonetka, kako danas sugeriše „Njujork tajms”, za takvu zagonetku glasi: plan je zastao „zbog logističkih, legalnih i diplomatskih prepreka”. Među njima su, u vidu nedoumica, navedene: „Kako prikriti ulogu SAD; treba li informisati saveznike i ne bi li oni blokirali akciju CIA; šta bi bilo ako bi američki agenti i njihovi pomoćnici bili zarobljeni usred operacije; ne bi li planirane aktivnosti prekršile međunarodno pravo i američku zabranu likvidiranja pojedinaca po inostranstvu?” „Dokopaćemo se Bin Ladena živog ili mrtvog”, poručio je ondašnji predsednik Džordž Buš mlađi u prvoj godini vladavine, okončane prošlog januara bez ispunjenja datog obećanja. Tajnim dekretom je – posle atentata terorista 11. septembra 2001. na Njujork i Vašington – ovlastio CIA da hvata i ubija pripadnike Al Kaide i izvan bojišta, širom sveta.

Po njegovom tumačenju, likvidacija „terorističke grupe koja je napala Ameriku i planira da je opet napadne, isto je što i pucanje u neprijatelje na bojištu.” Pa da, dakle, ne podleže zabrani izvođenja atentata u inostranstvu, koju je 1976. godine potpisao tadašnji predsednik Džerald Ford, povodom otkrivanja planova CIA za ubistva Patrisa Lumumbe, Fidela Kastra i drugih stranih političara.

Ka mestima, za koja se pretpostavljalo da su Bin Ladenova pribežišta, ispaljene su tone projektila, ali s velikih visina, iz bespilotnih letelica. Specijalci CIA bi u neostvarenoj misiji imali zadatak da poteri dodaju – neposrednost. Naravno da je bolje upucavati izbliza nego s velike razdaljine, obrazložio je neimenovani obaveštajac „Vašington postu”.

Ali, zamišljeni tim nije profunkcionisao. Takvi projekti su podesniji za film nego za praksu, prokomentarisao je jedan agent.

Sadašnji šef CIA Leon Paneta ukinuo je pomenuti tajni program, ali se zbog toga našao na meti republikanaca. Trebalo bi da nas zabrine kad CIA ne bi pokušavala da radi ono što je predviđeno tim planom, smatra njihov senator Kristofer Bond. „Od CIA se očekuje da radi takve stvari”, izjava je još jednog obaveštajca prestoničnom listu.

Novi šef Bele kuće Barak Obama poslao je pojačanja u Avganistan da bi ispravio „pogrešan Bušov kurs, koji je prevelikom koncentracijom na Irak zapostavio avganistanski front, borbu protiv Al Kaide i potragu za Bin Ladenom”. Doza kontinuiteta se održava, međutim, avionskim otvaranjem vatre po mestima (i u Pakistanu) za koja se sluti da kriju tu prioritetnu metu, dok se ovde nastavljaju političko-bezbednosna „vatriranja”.