ЦИА пала на Бин Ладену

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 14. јула – Највећи спољни изазов Американаца преметнуо им се у домаћи „врућ кромпир”: изјаловљени тајни план ЦИА за ликвидацију Осаме бин Ладена сада више узбуркава односе у Вашингтону него што је угрозио вођу Ал Каиде. Уместо пројектоване мете, која је и даље ван домета, „на нишану” су – неусклађени односи међу овдашњим органима власти.

Прво је откривено да је по налогу доскорашњег потпредседника Ричарда Чејнија ЦИА више од седам година законодавцима ускраћивала увид у „један њен строго поверљиви програм”, да би сада медији (најпре „Волстрит џорнал”) обелоданили и његов садржај – припрема јединице специјалаца за убиство Бин Ладена и других вођа Ал Каиде. Постављају се, при томе, два питања: није ли скривањем од парламентараца прекршен овдашњи законски ред и није ли план био донет супротно међународном праву?

Владајуће демократе траже да се поведе истрага како би се утврдила одговорност бивше, републиканске, администрације чији представници тврде да је све било регуларно и да конгресмене нису обавештавали јер поменути план „никад није постао оперативан”. Док се та полемика наставља, чују се и чуђења – зашто се ЦИА није упустила у остваривање разрађеног пројекта?

Могућна одгонетка, како данас сугерише „Њујорк тајмс”, за такву загонетку гласи: план је застао „због логистичких, легалних и дипломатских препрека”. Међу њима су, у виду недоумица, наведене: „Како прикрити улогу САД; треба ли информисати савезнике и не би ли они блокирали акцију ЦИА; шта би било ако би амерички агенти и њихови помоћници били заробљени усред операције; не би ли планиране активности прекршиле међународно право и америчку забрану ликвидирања појединаца по иностранству?” „Докопаћемо се Бин Ладена живог или мртвог”, поручио је ондашњи председник Џорџ Буш млађи у првој години владавине, окончане прошлог јануара без испуњења датог обећања. Тајним декретом је – после атентата терориста 11. септембра 2001. на Њујорк и Вашингтон – овластио ЦИА да хвата и убија припаднике Ал Каиде и изван бојишта, широм света.

По његовом тумачењу, ликвидација „терористичке групе која је напала Америку и планира да је опет нападне, исто је што и пуцање у непријатеље на бојишту.” Па да, дакле, не подлеже забрани извођења атентата у иностранству, коју је 1976. године потписао тадашњи председник Џералд Форд, поводом откривања планова ЦИА за убиства Патриса Лумумбе, Фидела Кастра и других страних политичара.

Ка местима, за која се претпостављало да су Бин Ладенова прибежишта, испаљене су тоне пројектила, али с великих висина, из беспилотних летелица. Специјалци ЦИА би у неоствареној мисији имали задатак да потери додају – непосредност. Наравно да је боље упуцавати изблиза него с велике раздаљине, образложио је неименовани обавештајац „Вашингтон посту”.

Али, замишљени тим није профункционисао. Такви пројекти су подеснији за филм него за праксу, прокоментарисао је један агент.

Садашњи шеф ЦИА Леон Панета укинуо је поменути тајни програм, али се због тога нашао на мети републиканаца. Требало би да нас забрине кад ЦИА не би покушавала да ради оно што је предвиђено тим планом, сматра њихов сенатор Кристофер Бонд. „Од ЦИА се очекује да ради такве ствари”, изјава је још једног обавештајца престоничном листу.

Нови шеф Беле куће Барак Обама послао је појачања у Авганистан да би исправио „погрешан Бушов курс, који је превеликом концентрацијом на Ирак запоставио авганистански фронт, борбу против Ал Каиде и потрагу за Бин Ладеном”. Доза континуитета се одржава, међутим, авионским отварањем ватре по местима (и у Пакистану) за која се слути да крију ту приоритетну мету, док се овде настављају политичко-безбедносна „ватрирања”.