Prijateljstvo uz stereotipe

Rusi nisu zadovoljni ponašanjem Sjedinjenih Američkih Država. Čak 75 odsto žitelja najveće zemlje na svetu smatra da Vašington zloupotrebljava svoju vojnu, ekonomsku i političku moć u odnosima sa drugim državama. To je rezultat nedavnog istraživanja koje je, u saradnji sa univerzitetom Merilend, sprovela američka organizacija „WorldPublicOpinion”, u kojem je, osim već pomenutih Rusa, učestvovalo skoro dvadeset hiljada građana iz još devetnaest država.

Ako je „za utehu” Amerikancima, lošije od Rusa o njima misle u Kini, Južnoj Koreji, Turskoj, Pakistanu i Palestini. Ukratko, čak 60 odsto žitelja naše planete smatra da SAD koriste status supersile kako bi naterale druge države da svoju politiku sprovode, pre svega, u skladu sa interesima Vašingtona. Žitelji 17 država u kojima je sprovođeno ispitivanje misle da SAD ne poštuju međunarodno pravo, a u 11 zemalja nisu zadovoljni ponašanjem Vašingtona kada je reč o klimatskim promenama.

Pomirljiv susret u Moskvi

Prošlonedeljni susret američkog predsednika Baraka Obame sa ruskim kolegom Dmitrijem Medvedevom u Moskvi bio je, međutim, mnogo pomirljiviji. Doduše, gostu s druge strane Tihog okeana nije priređen velelepan doček, u kakvom su mogli da uživaju neki njegovi prethodnici, ali nije bilo ni preterano oštrih kritika na adresu vašingtonske administracije. Kao da je sve bilo naštimovano ne bi li se pokazalo da se radi o dvojici sagovornika koji pripadaju sličnoj generaciji i ozbiljno pristupaju svom poslu. Posebno danas, kada problemi koji muče dve strane, definitivno, vape za sistemskim i usaglašenim rešenjima: smanjenje nuklearnog naoružanja, neširenje NATO-a na istok, problem Irana, Severne Koreje, Avganistana, međusobna trgovinska razmena...

Atmosfera druželjublja dvojice lidera potrajala je i narednih dana, tokom samita G-8 u italijanskom gradu L’Akvili. Ipak, teško je reći da su između SAD i Rusije ratne sekire sasvim zakopane. Naime, jedva dan po rastanku Obame i Medvedeva iz Stejt departmenta je stigla izjava da bilo kakvo odustajanje od izgradnje američkog protivraketnog sistema u Evropi (Poljska i Češka) jednostavno ne dolazi u obzir. U Moskvi nisu oćutali: poručili su da su spremni da, kao odgovor, razmeste svoje raketne sisteme – u Kalinjingradu.

Zbignjev Bžežinski, savetnik za nacionalnu bezbednost iz epohe američkog predsednika Džimija Kartera, upozorio je da dve velike sile, ukoliko zaista teže saradnji na globalnom planu, moraju jasno da definišu tri osnovna zadatka: prvo, određivanje oblasti u kojima nema spornih momenata, drugo, pronalaženje onih dodirnih tačaka koje ne protivreče pojedinačnim interesima, a koje je moguće rešavati u skladu sa „pravilima igre“, tj. u okvirima važećeg međunarodnog prava i, treće, stvaranje geopolitičkog konteksta u kojem bi Rusija prepoznala svoj interes za saradnju sa evroatlantskim svetom. Prvi zadatak je relativno lako rešiv, drugi je delikatan, ali je njegovo rešavanje neophodno kako se ne bi ponovio avgust 2008. (rusko-gruzijski rat), dok je treći moguće ispuniti jedino odlučnim i strateški jasnim delovanjem.

Sa druge strane, poslednji sovjetski predsednik Mihail Gorbačov smatra da su američko-ruski odnosi pali na niske grane iz prostog razloga što SAD u svojoj posthladnoratovskoj moći nisu shvatile da i one neminovno moraju da prođu kroz neku vrstu „perestrojke“ (nekadašnja Gorbačovljeva politika promena u SSSR-u i otvaranja prema Zapadu), ukoliko iskreno nameravaju da iz voda konfrontacije uplove u vode saradnje. „Na Zapadu su mnogi bili spremni da krah SSSR-a tumače kao pobedu starog zapadnog sistema i odustali su od izgradnje novog svetskog poretka, zasnovanog na konsenzusu“, izjavio je Gorbačov u intervjuu američkom nedeljniku „Njusvik“.

Rusija kao Amerika

Iako Obama (uostalom kao i Medvedev) pripada generaciji koja ne pamti „hladni rat“ i njegov vrhunac – kubansku raketnu krizu – teško uspeva da prevaziđe stereotipe iz prošlosti. Tokom posete Moskvi, govoreći grupi tamošnjih studenata, izjavio da SAD žele Rusiju da vide jaku, bogatu i prosperitetnu. Problem je, međutim, to što američka administracija kao etalon ka kojem bi Rusija trebalo da teži i dalje vidi isključivo demokratiju, takozvanog zapadnog tipa. Tačnije, onaj oblik društva u kojem su oni (Amerikanci), za sada, neprikosnoveni. Ništa drugo.

Istorija dvadesetog veka pokazuje, međutim, da pomenuti etalon ni izdaleka nije funkcionalan koliko su računali njegovi tvorci. I da u sukobima sa drugim društvenim sistemima (ne samo sa ruskim), jednostavno, ne nalazi prave odgovore. Uostalom, ispitivanje čije rezultate smo naveli na početku – to najbolje pokazuje.