Dugovi guše male trgovce

Vlasnik jedne manje trgovine je zbog duga od više desetina hiljada evra prema dobavljaču „Delvelpro”ovih dana stigao pred sud. Dospele obaveze ne može da plati, a u vlasništvu nema ni imovinu kojom bi obaveze mogle da se naplate sudskim putem. Veletrgovina već računa na gubitak, iako je istražnim radnjama utvrđeno da je vlasnik ovog STR-a u međuvremenu na ime supruge otvorio novu trgovinu, nastavio da radi i nabavlja robu od drugog veleprodavca.

– To je samo jedan od primera sa kojima se susrećemo u poslu. Postoji problem naplate i u ovom trenutku je dospelo oko 50 odsto obaveza od ukupnih potraživanja, a među dužnicima su uglavnom manji kupci – kaže Nebojša Jušković, direktor kompanije „Delvelpro“ koja ima ukupno 2.400 kupaca, a više od polovine su male trgovinske radnje.

Problem naplate u poslednjih šest meseci je ovu veleprodaju naterao da menja strategiju, pa se sada svakom kupcu prilazi analitičnije, pravi se njegov rejting i na osnovu toga postavljaju uslovi i limit za kupovinu robe.

– Ima dosta mešetara, firmi koje kupuju od nas, a onda nabavljaju i od naše konkurencije, prezadužuju se i na kraju dolaze u poziciju da ne mogu da izmire svoje obaveze. Zakon bi, mislim, trebalo bolje da definiše ovu oblast – kaže Jušković i podseća da poslednjih meseci naplata kasni više od 40 dana, a u nekim slučajevima i tri meseca preko roka naplate.

Upravo o ovom problemu bilo je reči i na sastanku predstavnika velikih trgovinskih lanaca sa premijerom Mirkom Cvetkovićem. Zaključeno je da je likvidnost u trgovini u ovom trenutku poboljšana, budući da je isplaćeno 70,9 odsto dospelih obaveza prema dobavljačima, ali da i dalje treba da se razgovara o tome kako rešavati probleme na duže staze.

– Trgovina Srbije već duži niz godina „pati“ od nedostatka obrtnog kapitala. Problem je mnogo složeniji nego što na prvi pogled izgleda, a kulminirao je s krizom i padom prometa. Jasno je da nedostatak novca u trgovini podrazumeva nemogućnost kreditiranja potrošača. Trgovina i na veliko i na malo ima problem naplate i potražuje znatna sredstva. Zato bi trebalo da se pronađu povoljniji izvori kreditiranja, kako bi trgovina mogla u dovoljnoj meri da koristi kreditnu prodaju – kaže profesor Ekonomskog fakulteta Stipe Lovreta.

Po njegovom mišljenju, svaka trgovina koja uzima skupe kredite osuđena je na propast. S druge strane, dobro je što je Vlada Srbije odlučila da kreditira velike trgovine, ali bi što pre trebalo da se uključi i u rešavanje problema nelikvidnosti malih trgovina. Lovreta smatra da u Srbiji postoji generalna odbojnost prema trgovini, što je neprimereno modernoj tržišnoj privredi.

Ekonomista Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović kaže da se u slučaju dužničke krize velikih trgovinskih lanaca nije dogodila nikakva čarolija.

– Preko leđa dobavljača veliki trgovci su nameravali da se šire u regionu i da se razvijaju. U trenutku kada je došlo „do grla“ isplatili su novac. Prebacivanje loptice na dugove malih trgovinskih radnji je smešno, jer većina trgovina ovog formata garantuje ličnom imovinom, dakle nije u poziciji da rizikuje – kaže Stevanović i dodaje da će veliki lanci narednih nekoliko godina smanjiti apetite i mirovati, što i nije loše.

On podseća da država ne treba da razmišlja o povoljnijim kreditima, nego da je njena uloga da obezbedi dobro poslovno okruženje, smanji sistemski rizik države i cene kapitala, a to će doneti i jeftinije kredite, ne samo za trgovinu.

Jelica Antelj

-----------------------------------------------------------

Krediti za male trgovine

Ponudili smo malim trgovinama da koriste subvencionisane kredite za poboljšanje likvidnosti, pošto je tačno da i oni imaju sve više problema i nisu u mogućnosti da plaćaju svoje obaveze prema velikim trgovinama i proizvođačima, kaže za „Politiku“ Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga.

Te sume pojedinačno, dodaje, nisu velike, ali ukupan dug nije zanemarljiv.

– Ustanovili smo i da neki od njih izazivaju bankrot i stečaj i gotovo na istom mestu pokreću novi posao. Mi smo već razgovarali sa Asocijacijom malih trgovina o ovom, ali i problemu nelikvidnosti i nastavićemo i dalje da učestvujemo u rešavanju problema – kaže Milosavljević.

Kako kaže ministar, ukoliko procene da ne mogu da opstanu, male trgovinske radnje bi trebalo da ulaze u sastav velikih trgovina. Takođe bi bilo poželjno da smanje broj artikala i sa skupljih se preorijentišu na dnevno potrošne artikle, kao i da nabavljaju robu od proizvođača koji nisu lideri na tržištu.

Milosavljević je rekao da će se u narednom periodu još razgovarati o prevazilaženju navedenih problema.