Дугови гуше мале трговце

Власник једне мање трговине је због дуга од више десетина хиљада евра према добављачу „Делвелпро”ових дана стигао пред суд. Доспеле обавезе не може да плати, а у власништву нема ни имовину којом би обавезе могле да се наплате судским путем. Велетрговина већ рачуна на губитак, иако је истражним радњама утврђено да је власник овог СТР-а у међувремену на име супруге отворио нову трговину, наставио да ради и набавља робу од другог велепродавца.

– То је само један од примера са којима се сусрећемо у послу. Постоји проблем наплате и у овом тренутку је доспело око 50 одсто обавеза од укупних потраживања, а међу дужницима су углавном мањи купци – каже Небојша Јушковић, директор компаније „Делвелпро“ која има укупно 2.400 купаца, а више од половине су мале трговинске радње.

Проблем наплате у последњих шест месеци је ову велепродају натерао да мења стратегију, па се сада сваком купцу прилази аналитичније, прави се његов рејтинг и на основу тога постављају услови и лимит за куповину робе.

– Има доста мешетара, фирми које купују од нас, а онда набављају и од наше конкуренције, презадужују се и на крају долазе у позицију да не могу да измире своје обавезе. Закон би, мислим, требало боље да дефинише ову област – каже Јушковић и подсећа да последњих месеци наплата касни више од 40 дана, а у неким случајевима и три месеца преко рока наплате.

Управо о овом проблему било је речи и на састанку представника великих трговинских ланаца са премијером Мирком Цветковићем. Закључено је да је ликвидност у трговини у овом тренутку побољшана, будући да је исплаћено 70,9 одсто доспелих обавеза према добављачима, али да и даље треба да се разговара о томе како решавати проблеме на дуже стазе.

– Трговина Србије већ дужи низ година „пати“ од недостатка обртног капитала. Проблем је много сложенији него што на први поглед изгледа, а кулминирао је с кризом и падом промета. Јасно је да недостатак новца у трговини подразумева немогућност кредитирања потрошача. Трговина и на велико и на мало има проблем наплате и потражује знатна средства. Зато би требало да се пронађу повољнији извори кредитирања, како би трговина могла у довољној мери да користи кредитну продају – каже професор Економског факултета Стипе Ловрета.

По његовом мишљењу, свака трговина која узима скупе кредите осуђена је на пропаст. С друге стране, добро је што је Влада Србије одлучила да кредитира велике трговине, али би што пре требало да се укључи и у решавање проблема неликвидности малих трговина. Ловрета сматра да у Србији постоји генерална одбојност према трговини, што је непримерено модерној тржишној привреди.

Економиста Центра за слободно тржиште Александар Стевановић каже да се у случају дужничке кризе великих трговинских ланаца није догодила никаква чаролија.

– Преко леђа добављача велики трговци су намеравали да се шире у региону и да се развијају. У тренутку када је дошло „до грла“ исплатили су новац. Пребацивање лоптице на дугове малих трговинских радњи је смешно, јер већина трговина овог формата гарантује личном имовином, дакле није у позицији да ризикује – каже Стевановић и додаје да ће велики ланци наредних неколико година смањити апетите и мировати, што и није лоше.

Он подсећа да држава не треба да размишља о повољнијим кредитима, него да је њена улога да обезбеди добро пословно окружење, смањи системски ризик државе и цене капитала, а то ће донети и јефтиније кредите, не само за трговину.

Јелица Антељ

-----------------------------------------------------------

Кредити за мале трговине

Понудили смо малим трговинама да користе субвенционисане кредите за побољшање ликвидности, пошто је тачно да и они имају све више проблема и нису у могућности да плаћају своје обавезе према великим трговинама и произвођачима, каже за „Политику“ Слободан Милосављевић, министар трговине и услуга.

Те суме појединачно, додаје, нису велике, али укупан дуг није занемарљив.

– Установили смо и да неки од њих изазивају банкрот и стечај и готово на истом месту покрећу нови посао. Ми смо већ разговарали са Асоцијацијом малих трговина о овом, али и проблему неликвидности и наставићемо и даље да учествујемо у решавању проблема – каже Милосављевић.

Како каже министар, уколико процене да не могу да опстану, мале трговинске радње би требало да улазе у састав великих трговина. Такође би било пожељно да смање број артикала и са скупљих се преоријентишу на дневно потрошне артикле, као и да набављају робу од произвођача који нису лидери на тржишту.

Милосављевић је рекао да ће се у наредном периоду још разговарати о превазилажењу наведених проблема.