Opasne i gljive na pijacama

Žitelji Srbije, osim već poznatim opasnim gljivama, mogu da se otruju i pečurkama koje su u mnogim domovima svakodnevno na trpezi. Nesavesni proizvođači ove namirnice ponekad gaje u neodgovarajućim uslovima, a prodavci ih često drže na pijačnim tezgama na visokim temperaturama, pa se tako gljive kvare i dolazi do trovanja.

Mirjana Pjević, članica ekološke organizacije „Čuvari blaga” i dugogodišnji stručnjak u istraživanju gljiva, upozorava da se na pijacama u Srbiji gljive nekontrolisano prodaju. Ona objašnjava da žrtve trovanja nisu samo ljudi koji su u šumi slučajno ubrali neku pečurku, već i oni koji su u bolnici završili zbog toga što su pojeli gljivu koja je pokvarena prodavana na pijacama. Podsećamo da je početkom meseca zabeležen porast broja trovanja gljivama, kao i da je 20 osoba upravo zbog toga zbrinuto na Vojnomedicinskoj akademiji, a jedna osoba je preminula.

Mirjana Pjević objašnjava da je uzrok povećanog broja otrovanih taj što je proteklih meseci bilo mnogo kiša, koje pogoduju rastu gljiva, pa ljudi tada češće idu da ih beru. Ona smatra da je neophodna bolja kontrola gljiva u prodaji, kao i da one moraju da se čuvaju u rashladnim uređajima na pijacama, kao što se to čini sa mesom, jajima, ili sirom.

– Na jednoj pijaci našla sam poluraspadnute vrganje, a to može da bude uzrok trovanja. To treba sprečiti. Na pijacama se mogu naći vrganji, sunčanice, lisičarke lošeg kvaliteta, kojih ima mnogo u šumama. Pitanje je kako se suše i iznose na tezge, jer se na visokim temperaturama raspadaju belančevine iz njih. Takođe, prodavci na pijacama, kada je loše vreme i kada pada kiša, neprodate gljive vraćaju kući, ne znajući da one upijaju mnogo vlage, pa da se čak stvara i plesan, što isto može da ugrozi zdravlje ljudi – istakla je Pjevićeva.

Naša sagovornica ukazuje da nesavesni proizvođači šampinjona nekad koriste više formalina da bi eliminisali mušice koje se stvaraju oko pečuraka, a da ne razmišljaju da one apsorbuju sve iz zemlje i vazduha.

– I šampinjone koji su upakovani u plastiku i foliju neki prodavci drže na temperaturi od 35 stepeni Celzijusovih, što je potencijalna opasnost. Zato je važno da ih pre kupovine osoba omiriše, da proveri da li su bele, da nemaju crne mrlje, da nisu meke i uvele. I za bukovaču je važno da nije bajata, mada se teže kvari od šampinjona – objašnjava Mirjana Pjević.

Kada je reč o samoniklim gljivama koje se mogu naći u priobalju, po rečima naše sagovornice, istraživanja pokazuju da je u njihovom sastavu registrovano prisustvo teških metala, što može biti opasno.

– Proučavali smo gljive na Tisi, a analize su pokazale da su loše svojstvo dobile zbog toga što su šećerane izbacivale otpadne vode direktno u reku. Imali smo i dva prijavljena slučaja trovanja dece gljivama. Posle lečenja utvrđeno je da je uzrok trovanja kod jednog deteta bila varikina, pa mislimo da su neki proizvađači prskali gljive varikinom da bi ostale bele, a drugi formalinom – priča naša sagovornica.

Primarijus dr Zoran Panajotović, načelnik sanitarne inspekcije Ministarstva zdravlja za grad Beograd, naglašava da po Zakonu o bezbednosti hrane oni nisu više nadležni za kontrolisanje proizvoda biljnog porekla, ali da ranije nisu uočavali nedostatke kada je reč o kontroli gljiva.

Međutim, Pjevićeva upozorava da posebno moraju da budu oprezni berači gljiva, jer neki od njih često misle da dobro poznaju sve vrste, pa se desi da ponekad uberu i – smrtonosnu. Iskustvo gljivara govori da jedna otrovna može da kontaminira punu korpu jestivih, pa onaj ko ih pojede, može i da umre.

Zbog toga je pravilo zaljubljenika u gljive da su sve jestive, ali neke samo jednom.