Опасне и гљиве на пијацама

Житељи Србије, осим већ познатим опасним гљивама, могу да се отрују и печуркама које су у многим домовима свакодневно на трпези. Несавесни произвођачи ове намирнице понекад гаје у неодговарајућим условима, а продавци их често држе на пијачним тезгама на високим температурама, па се тако гљиве кваре и долази до тровања.

Мирјана Пјевић, чланица еколошке организације „Чувари блага” и дугогодишњи стручњак у истраживању гљива, упозорава да се на пијацама у Србији гљиве неконтролисано продају. Она објашњава да жртве тровања нису само људи који су у шуми случајно убрали неку печурку, већ и они који су у болници завршили због тога што су појели гљиву која је покварена продавана на пијацама. Подсећамо да је почетком месеца забележен пораст броја тровања гљивама, као и да је 20 особа управо због тога збринуто на Војномедицинској академији, а једна особа је преминула.

Мирјана Пјевић објашњава да је узрок повећаног броја отрованих тај што је протеклих месеци било много киша, које погодују расту гљива, па људи тада чешће иду да их беру. Она сматра да је неопходна боља контрола гљива у продаји, као и да оне морају да се чувају у расхладним уређајима на пијацама, као што се то чини са месом, јајима, или сиром.

– На једној пијаци нашла сам полураспаднуте вргање, а то може да буде узрок тровања. То треба спречити. На пијацама се могу наћи вргањи, сунчанице, лисичарке лошег квалитета, којих има много у шумама. Питање је како се суше и износе на тезге, јер се на високим температурама распадају беланчевине из њих. Такође, продавци на пијацама, када је лоше време и када пада киша, непродате гљиве враћају кући, не знајући да оне упијају много влаге, па да се чак ствара и плесан, што исто може да угрози здравље људи – истакла је Пјевићева.

Наша саговорница указује да несавесни произвођачи шампињона некад користе више формалина да би елиминисали мушице које се стварају око печурака, а да не размишљају да оне апсорбују све из земље и ваздуха.

– И шампињоне који су упаковани у пластику и фолију неки продавци држе на температури од 35 степени Целзијусових, што је потенцијална опасност. Зато је важно да их пре куповине особа омирише, да провери да ли су беле, да немају црне мрље, да нису меке и увеле. И за буковачу је важно да није бајата, мада се теже квари од шампињона – објашњава Мирјана Пјевић.

Када је реч о самониклим гљивама које се могу наћи у приобаљу, по речима наше саговорнице, истраживања показују да је у њиховом саставу регистровано присуство тешких метала, што може бити опасно.

– Проучавали смо гљиве на Тиси, а анализе су показале да су лоше својство добиле због тога што су шећеране избацивале отпадне воде директно у реку. Имали смо и два пријављена случаја тровања деце гљивама. После лечења утврђено је да је узрок тровања код једног детета била варикина, па мислимо да су неки произвађачи прскали гљиве варикином да би остале беле, а други формалином – прича наша саговорница.

Примаријус др Зоран Панајотовић, начелник санитарне инспекције Министарства здравља за град Београд, наглашава да по Закону о безбедности хране они нису више надлежни за контролисање производа биљног порекла, али да раније нису уочавали недостатке када је реч о контроли гљива.

Међутим, Пјевићева упозорава да посебно морају да буду опрезни берачи гљива, јер неки од њих често мисле да добро познају све врсте, па се деси да понекад уберу и – смртоносну. Искуство гљивара говори да једна отровна може да контаминира пуну корпу јестивих, па онај ко их поједе, може и да умре.

Због тога је правило заљубљеника у гљиве да су све јестиве, али неке само једном.