Svileno u zoni "šengena", gvozdeno izvan

Rampe na svim kopnenim i pomorskim pograničnim prelazima, koje još nisu demontirane, podignute su (ponegde čak simbolično pretesterisane), sa izuzetkom aerodroma na kojima će se carinska kontrola obavljati do 30. marta 2008. Tako je "šengenska zona" proširena sa 15 "starih" članica Evropske unije na još devet koje su im se pridružile 2004. Mađarska, Slovenija, Estonija, Litvanija, Letonija, Poljska, Češka, Slovačka i Malta; Švajcarska i Lihtenštajn najavljuju da će im se priključiti naredne godine, dok je Kipar isposlovao odlaganje sprovođenja "šengena" na godinu dana. Članice koje su ušle u EU 2007, Rumunija i Bugarska, moraće, po mnjenju Brisela, još da porade na standardima bezbednosti.

Prestanak kontrole na nekadašnjim unutrašnjim međama biće nadoknađen na spoljnim "šengenskim granicama", zbog čega i zvaničnici UN strahuju da će "tvrđava Evropa" postati neprobojna, naročito za izbeglice i useljenike iz ostatka sveta. Policija EU, međutim, neće revnosno štititi samo spoljašnji "šengenski zid", već od 21. decembra sprovodi i "dubinske kontrole", što će reći da građani EU uvek moraju sa sobom da imaju važeći dokument na osnovu koga mogu biti identifikovani, a sve to da bi se sprečio porast kriminala i trefekinga, od koga strahuje naročito Nemačka.

Na granicama slavlje

Pad granica obeležen je nizom slavlja od Trsta do češko-poljsko-nemačke tromeđe, a sveopšte raspoloženje najbolje je izrazio slovački premijer Robert Fico, rekavši da je "fascinirajuće da od ove noći možemo da putujemo od Talina do Lisabona bez jedne jedine pasoške kontrole". Oduševljenje je najveće u zemljama istočne Evrope, koje ulazak u "šengensku zonu" smatraju završnicom rušenja gvozdene zavese iz doba hladnog rata.

Prema tumačenju diplomata iz zemalja EU, proširenje šengenskog režima biće za Srbiju donekle olakšanje, jer uvođenjem jedinstvenog sistema građani više neće morati da mole za nekoliko viza (recimo slovenačku, a onda i šengensku) ako putuju u više EU zemalja. Novi režim na granicama koji je u petak (s mađarske strane) stigao i do Srbije donosi neke prednosti, naročito kada 1. januara stupi na snagu Sporazum o viznim olakšicama sa EU, posle čega će za neke kategorije građana (naučnike, studente, penzionere, državne službenike, kulturne radnike, poslovne ljude…) vize biti besplatne, dok će za ostale iznositi 35 evra umesto 60 koliko bi koštale bez pomenutog sporazuma. Putovanje će, kako saznajemo od nadležnih u Ljubljani, biti olakšano i za sve koji bi u 24 države, koje obuhvata "šengenska zona", hteli da idu turistički, jer sada moraju da podnesu samo vaučer ili pismo-poziv i osiguranje, bez dokaza o primanjima ili imovini. Nešto više komplikacija imaće oni koji putuju za Mađarsku, jer moraju da podnesu troškove osiguranja koje važi za "zemlje šengena". Nije loše znati i da šengensku vizu treba tražiti u ambasadi one države u kojoj će se najduže boraviti, iako ona važi za sve zemlje zone; dakle, onaj ko planira da duže vreme provede u Austriji a samo putuje kroz Mađarsku, vizu mora da traži u austrijskoj ambasadi.

Pojačana policijska kontrola

Da šengenska pravila ipak nisu tako rigidna, otkriva slučaj Hrvatske. Ljubljana je u Briselu isposlovala da građani Hrvatske u Sloveniju i dalje mogu da uđu samo sa ličnom kartom. Po novim pravilima, oni na granici moraju još da ispune karton sa formalnostima, ali nemaju obaveze koje imaju, na primer, Srbi kada putuju u Mađarsku.

Stanovništvo u užem pojasu "šengenske zone" negoduje zbog veće policijske kontrole i otežanog kretanja, što su potkrepili događaji prilikom prvog ozbiljnijeg "testiranja" "šengena" početkom septembra. Tada su rad slovenačkih policajaca na graničnom prelazu Obrežje/Bregana kontrolisali nemački supervizori koje je bilo lako prepoznati ne samo po uniformama nego i autoritarnom odnosu prema kolegama "s juga". Na dan kada su mnogobrojni turisti, koji su se vraćali s odmora, 2. septembra, pritisli granicu, ona je iznebuha postala gotovo neprohodna; na ulazak u Sloveniju čekalo se više od 12 sati, a ministar policije Dragutin Mate je dan kasnije, pravdajući "kolaps" i povećan broj saobraćajnih nesreća kojima je kumovao umor posle nerazumno dugog čekanja na granici, za nastali problem optužio – Turke.

Slična slika, međutim, ponovila se dva meseca kasnije u vreme novembarskih praznika, pa je Mate juče skrušeno izjavio da je slovenačka policija iz tih lekcija izvukla pouku, te da ne očekuje da će se za predstojeće praznike na južnoj međi ponoviti ista katastrofa.

-----------------------------------------------------------

Novi list: Užas i strah zbog strožeg ulaska

Na zapadnu i severnu hrvatsku granicu stiže šengenska međa, koja izaziva užas i strah kod građana zbog strožeg ulaska u Sloveniju i Mađarsku, piše riječki "Novi list". "Za razliku od zabrinute Hrvatske, Slovenija praznuje, zajedno sa svojim evropartnerima, naročito Italijom i Mađarskom" koje očekuju da pad granica podstakne privredni procvat, dodaje list. "Novi list" zaključuje da za Božić treba očekivati još jedan saobraćajni kolaps na hrvatskoj zapadnoj granici.

Svetlana Vasović-Mekina

-----------------------------------------------------------

U toalet sa pasošem

Devet bivših socijalističkih zemalja od juče su u šengenskoj zoni, i kako tumači britanski "Tajms", od Talina u Estoniji do Lisabona u Portugalu putovaće se bez pasoških kontrola.

I dok neke granice nestaju, neke će biti teže preći nego do sada, konstatuje novinar "Tajmsa" u reportaži sa granice između Hrvatske i Slovenije. Upravo će ta granica sada biti bolje čuvana, jer Slovenija ulazi u "Šengen", a Hrvatska ostaje izvan njega. Novinar opisuje nesvakidašnju sliku iz kafića u Obrežju. Po sredini kafića je povučena linija tek ucrtane granice između dve bivše jugoslovenske republike.

Jedan gost sa hrvatske strane šali se da će u ve-ce, koji se nalazi u delu kafića sa slovenačke strane granične linije, morati da ide sa pasošem. To je možda preterivanje, ali neki mostovi na rekama Kupi i Sutli i neki granični prelazi će biti zatvoreni, konstatuje izveštač "Tajmsa", a prenosi "Dnevni avaz".