Ćevapi bez kontrole

Kontrolisanje ispravnosti hrane u ćevabdžinicama, kioscima i restoranima brze hrane dovedeno je u pitanje, jer izgleda da niko ne ispituje kvalitet ovih namirnica.

Dok veterinarski inspektori objašnjavaju da kontrolišu prodaju svežeg mesa i svih drugih proizvoda životinjskog porekla, priznaju da ispitivanje ispravnosti „brzih” obroka koje možemo kupiti u kioscima na gotovo svakom ćošku – nije u njihovoj nadležnosti. Oni koji su donedavno redovno „češljali” prodavnice lako kvarljivih namirnica, sanitarni inspektori poručuju da posle usvajanja Zakona o bezbednosti hrane to nije ni u njihovoj nadležnosti. I dok tako inspektori Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zdravlja budu jedni na druge prebacivali odgovornost, a na tropskim temperaturama bakterije budu vrebale iz mesa, ostaje nada da ih neće tek prva trovanja hranom kupljenom na kioscima naterati da se dogovore.

Pre donošenja novih propisa o bezbednosti hrane, sanitarni inspektori su redovno kontrolisali zdravstvenu ispravnost namirnica u prodavnicama brze hrane, u koje spadaju i kiosci sa roštiljem. Međutim, kako je Zakonom o bezbednosti hrane, koji je usvojen u junu, najveći deo nadležnosti oduzet Sanitarnoj inspekciji, kontrolisanje ovih objekata ostalo je da „lebdi u vazduhu”.

– Mi proveravamo samo ispravnost hrane za bebe, dijetetskih proizvoda, aditiva i flaširane vode, a sve ostalo je u rukama Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede. Taj propis ne predviđa inspekcijske kontrole po mestu prodaje, već po vrsti hrane. Zato namirnice životinjskog porekla kontroliše Veterinarska inspekcija – objasnili su u Sanitarnoj inspekciji.

Kontrolisanje prodavnica brze hrane nije ni u nadležnosti Veterinarske inspekcije. Njihovi inspektori kontrolišu samo objekte koji se nalaze u registru uprave za veterinu, a ne svaki kiosk.

Izgleda da je prošlonedeljni problem oko nekontrolisanja zanatskog sladoleda samo vrh ledenog brega i da se sukob oko nadležnosti nad kontrolisanjem proizvodnje i prodaje hrane nastavlja. Tada su u Ministarstvu poljoprivrede podsetili da još važeći Zakon o sanitarnom nadzoru nalaže sanitarnim inspektorima da proveravaju kvalitet sladoleda „na kugle” i točenje, a sanitarci su zbog sirovina životinjskog porekla, poput mleka i jaja koji se nalaze u sladoledu, odgovornost prebacivali na veterinarske inspektore.

I dok se tačno ne utvrdi za šta je nadležna sanitarna a za šta veterinarska inspekcija, naši sugrađani mogu da se nadaju da neće tek u stomaku osetiti posledice ovog nesporazuma.

S. Despotović