Sve je više tropskih dana

Radijatori možda odu u istoriju. Duga i topla leta i kratke zime sa tankim snežnim pokrivačem –sve su izvesnija slika klime u Srbiji. Na osnovu 28 glavnih meteoroloških i klimatoloških i padavinskih stanica urađena je analiza temperature i padavina u našoj zemlji. Ukratko, temperatura je u porastu, sve je više tropskih, a manje ledenih dana i dana sa snežnim pokrivačem.

– Temperatura jedino ne raste u jugoistočnim delovima zemlje. Dana sa temperaturom preko 30 stepeni, takozvanih tropskih dana, sve je više. Takođe, u porastu su i dani sa minimalnom temperaturom preko 20 stepeni (tropske noći). Isti je slučaj i sa danima gde će termometar premašiti crtu od 25 stepeni, takozvanim letnjim danima – objasnila je Jasminka Smailagić, šef odseka za klimatske analize i prognoze u Nacionalnom centru za klimatske promene Republičkog hidrometeorološkog zavoda u Beogradu.

Ista analiza je pokazala da ćemo kišobrane sve ređe otvarati. U tome su izuzetak zapadni delovi Srbije.

Klimatske promene u Srbiji svakako idu u prilog zimogrožljivima, jer je ledenih dana sa maksimalnom temperaturom ispod nule sve manje.

–Takođe, uočeno je da su toplotni talasi sve duži i sve češći, a hladni talasi kraći i ređi. Dosadašnji raspon temperatura je minus 39,5 stepeni, koliko je zabeleženo u januaru 1987. godine u Karajukića bunarima kod Sjenice, do 44,9, koliko je bilo u Smederevskoj Palanci 24.jula2007. godine. U tom rasponu se i dalje kreću temperature na našem području. Klima je uglavnom u području umereno kontinentalne, sem planinskih predela gde je, naravno, planinska – istakla je Jasminka Smailagić i dodala da sezonske prognoze za leto pokazuju da će ono biti dugo i toplo.

Ovakve klimatske promene svakako utiču na raspodelu živog sveta. Zapaženo je da je u svetu došlo do pomeranja nivoa na kojima su šume, ada se životinje sele u druge krajeve u kojima su optimalni uslovi za njihov opstanak

–U svetu je zabeležen porast globalne temperature, te se očekuje da do 2100. godine srednja godišnja temperaturaporaste od 1,6 do 4 stepena u zavisnosti od toga koje se mere preduzmu za smanjenje gasova staklene bašte. To bi dalje prouzrokovalo topljenje lednika, povišenje nivoa mora, razne promene staništa biljnog i životinjskog sveta, poplave, požare... Dakle, svevrste meteoroloških ekstremnih klimatskih događaja – upozorila je Jasminka Smailagić, koja je predstavila klimatske promene u Srbiji i na nedavno održanom stručnom skupu u Novom Sadu, čija je tema bila Uticaj globalnih klimatskih promena na održivi privredni razvoj Srbije

A Srbija je poslednjih godina, kao članica Okvirne konvencije UN o promeni klime i Kjoto protokola uz ovu Konvenciju, preduzela niz značajnih aktivnosti u oblasti klimatskih promena kako na nacionalnom, tako i na regionalnom i međunarodnom planu.

– Pored zakonske regulative, problem klimatskih promena uključen je i u značajna strateška dokumenta. Takođe, u koordinaciji Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja sprovedene su pripremne aktivnosti za izradu Prvog nacionalnog izveštaja za Okvirnu konvenciju UN o promeni klime. Republički hidrometeorološki zavod Srbije razvio je sistem praćenja i rane najave meteoroloških, klimatskih i hidroloških ekstremnih pojava i nepogoda, koji predstavlja osnovnu komponentu nacionalnog plana zaštite i ublažavanja posledica prirodnih nepogoda i katastrofa – kazala je za „Politiku” Danica Spasova, savetnik iz oblasti meteorologije.

V. Dugalić