Све је више тропских дана

Радијатори можда оду у историју. Дуга и топла лета и кратке зиме са танким снежним покривачем –све су извеснија слика климе у Србији. На основу 28 главних метеоролошких и климатолошких и падавинских станица урађена је анализа температуре и падавина у нашој земљи. Укратко, температура је у порасту, све је више тропских, а мање ледених дана и дана са снежним покривачем.

– Температура једино не расте у југоисточним деловима земље. Дана са температуром преко 30 степени, такозваних тропских дана, све је више. Такође, у порасту су и дани са минималном температуром преко 20 степени (тропске ноћи). Исти је случај и са данима где ће термометар премашити црту од 25 степени, такозваним летњим данима – објаснила је Јасминка Смаилагић, шеф одсека за климатске анализе и прогнозе у Националном центру за климатске промене Републичког хидрометеоролошког завода у Београду.

Иста анализа је показала да ћемо кишобране све ређе отварати. У томе су изузетак западни делови Србије.

Климатске промене у Србији свакако иду у прилог зимогрожљивима, јер је ледених дана са максималном температуром испод нуле све мање.

–Такође, уочено је да су топлотни таласи све дужи и све чешћи, а хладни таласи краћи и ређи. Досадашњи распон температура је минус 39,5 степени, колико је забележено у јануару 1987. године у Карајукића бунарима код Сјенице, до 44,9, колико је било у Смедеревској Паланци 24.јула2007. године. У том распону се и даље крећу температуре на нашем подручју. Клима је углавном у подручју умерено континенталне, сем планинских предела где је, наравно, планинска – истакла је Јасминка Смаилагић и додала да сезонске прогнозе за лето показују да ће оно бити дуго и топло.

Овакве климатске промене свакако утичу на расподелу живог света. Запажено је да је у свету дошло до померања нивоа на којима су шуме, ада се животиње селе у друге крајеве у којима су оптимални услови за њихов опстанак

–У свету је забележен пораст глобалне температуре, те се очекује да до 2100. године средња годишња температурапорасте од 1,6 до 4 степена у зависности од тога које се мере предузму за смањење гасова стаклене баште. То би даље проузроковало топљење ледника, повишење нивоа мора, разне промене станишта биљног и животињског света, поплаве, пожаре... Дакле, свеврсте метеоролошких екстремних климатских догађаја – упозорила је Јасминка Смаилагић, која је представила климатске промене у Србији и на недавно одржаном стручном скупу у Новом Саду, чија је тема била Утицај глобалних климатских промена на одрживи привредни развој Србије

А Србија је последњих година, као чланица Оквирне конвенције УН о промени климе и Кјото протокола уз ову Конвенцију, предузела низ значајних активности у области климатских промена како на националном, тако и на регионалном и међународном плану.

– Поред законске регулативе, проблем климатских промена укључен је и у значајна стратешка документа. Такође, у координацији Министарства животне средине и просторног планирања спроведене су припремне активности за израду Првог националног извештаја за Оквирну конвенцију УН о промени климе. Републички хидрометеоролошки завод Србије развио је систем праћења и ране најаве метеоролошких, климатских и хидролошких екстремних појава и непогода, који представља основну компоненту националног плана заштите и ублажавања последица природних непогода и катастрофа – казала је за „Политику” Даница Спасова, саветник из области метеорологије.

В. Дугалић