Kada se vreme otvori

Lu Rid je jednom prilikom rekao da Leonard Koen pripada „najuticajnijem ešelonu kantautora savremene muzike”. Ove reči potvrđuju i tri ploče, snimljene u čast kanadskog muzičara. Dovoljno je reći da su na tim pločama Koenove numere izveli Nik Kejv, R.E.M., Sting, Piter Gebrijel, Suzan Vega, Elton Džon, Bili Džoel… Jedan od tih albuma nosi naziv „Ja sam tvoj fan”, a za neke od pomenutih muzičara malo je reći da su obožavaoci Koenovog muzičkog stvaralaštva. Oni ne samo da mu se dive već je za neke od njih Leonard Koen glavni razlog što su uopšte počeli da se bave muzikom.

Dokumentarni filmovi, pomenuti omaž albumi i, naravno nagrade, takođe deo su karijere legendarnog umetnika duge više od četiri decenije. Koen je uvršćen u „Rokenrol hol slavnih” u SAD, kao i u rodnoj Kanadi, gde je primio i druga najviša državna priznanja.

Rođen je 1934. godine u mestu kraj Montreala u jevrejskoj porodici. Još kao tinejdžer počeo je da svira gitaru i oformio je kantri-folk grupu „Buckskin Boys”. Međutim, istovremeno upija dela Jejtsa, Vitmana i Henrija Milera želeći da postane pisac. Prvu knjigu poezije objavio je 1956. i vrlo brzo postao je poznat u književnim krugovima, naročito u Kanadi. U svetu muzike nametnuo se već sa prvom pločom „Songs of Leonard Kohen” iz 1967. godine.

Dugo je imao problema sa depresijom, alkoholom, ali onda je otkrio budizam. Zato i nije greška reći za Leonarda Koena da je „bio glas svakog usamljenog dečaka ili kum tuge”. Kroz svoje pesme pune emotivne snage bavio se temama smrti, religije, duhovnosti, ljubavi, izolacije… Od toga ne odustaje ni danas u svojoj 74. godini.

Prošlog proleća, posle 15 godina pauze, krenuo je na koncertnu turneju. Ohrabren sjajnim prijemom i kritikama produžio je turneju do jeseni 2009, u okviru koje dolazi u Beograd. Leonard Koen nastupiće 2. septembra u Beogradskoj areni i biće to prilika da domaća publika uživo vidi i čuje legendarnu figuru savremene muzike.

A za Koena će svako reći da je na sceni pravi gospodar. Kada se pojavio na bini njujorškog „Bikon teatra” na prvom koncertu u Americi posle 15 godina publika ga je dočekala sa oduševljenjem, kao obožavanog suverena koji se vraća iz egzila. Koen je bio okrepljen tom ljubavlju da je odlazeći sa scene poskakivao kao vragolasto dete.

Danas je tražen više nego ikad. Od početka turneje u maju prošle godine održao je više od stotinu koncerata. Voli da oseti atmosferu u dvorani, pa da reaguje, što je za njega duhovni proces. Uvek je otvoren za hirove na sceni.

– Primljeni smo jako toplo i iskustvo je veoma okrepljujuće. Bili smo po celom svetu i, znate, nikad niste sigurni kako će biti sledeći put. Nikada ne znate šta će biti od koncerta do koncerta, zato što postoji jedan deo vas kojim ne komandujete – kaže Koen.

Konačno je na putu da ponovo stvori milionsku ušteđevinu za koju kaže da je izgubljena zbog toga što su drugi upravljali loše, pre svih bivši menadžeri. Brojne tužbe i protivtužbe iza njega su, ali ostao je gorak ukus.

– Proveo sam mnogo vremena sa advokatima, stručnjacima za porez, računovođama, detektivima. U stvari, sve vreme sam provodio u njihovim kancelarijama, i morao sam u jednom trenutku sebi da kažem: „Ako Bog želi da te ubije dosadom, to je njegova stvar”. Jer, moj rad je postao smetnja. Morao sam da brinem o trenutnim problemima, hitno, a situacija je povremeno bila i opasna.

Njegova finansijska sigurnost bila je ugrožena, ali Koen je uvek crpeo mudrost iz obrta sudbine, bili oni zbog prekinute romantične veze ili korupcije u društvu, i neke od najboljih pesama nastale su kao otrežnjujući uvid u ljudsku prirodu do kog je došao u teškim situacijama.

– Sledeći put pokušaću da se informišem gde je banka. Bio sam jako daleko od svakodnevnog života. Znate, kada sam prvi put došao iz Montreala u Njujork sa namerom da napravim karijeru moja majka, koju sam uvek smatrao pomalo naivnom (bila je Ruskinja, pa nije najbolje govorila engleski), rekla mi je: „Leonarde, da se paziš tih ljudi dole. Nisu oni k’o mi”. Naravno, nisam joj ništa rekao iz poštovanja, ali u sebi sam mislio, „Majko, pa nisam dete”. Imao sam 32 godine, i već sam puno putovao. Ali, bila je potpuno u pravu.

Za razliku od mnogih kolega, nikada se nije posvetio filmu. Ostala je samo epizodna uloga u jednom nastavku popularne serije iz osamdesetih „Poroci Majamija”.

– Nisam imao talenta. U „Porocima Majamija” imao sam veliku ulogu, i kada sam snimio prvu scenu pozvao me je moj agent iz Njujorka, i rekao: „Bio si fantastičan danas”. Znao sam odmah da sam otpušten. Ali, nisam bio razočaran, prihvatio sam seriju zato što su je moja deca gledala, pa sam hteo da ih iznenadim.

Koen danas priznaje svoje slabosti – emotivne i fizičke. Upravo o tim slabostima razmišlja ovih dana. Kaže da ima materijala za novi album, nekoliko pesama je već snimio i mnoge su obojene svešću o sopstvenoj smrtnosti.

– Svest o tome da trčite poslednju etapu snažan je podsticaj u pisanju. Mnoge stvari za koje ste verovali da će vas zadovoljiti ispare, i vaš rad postane neka vrsta utočišta, želite da idete tamo i zahvalni ste kada se vreme tako otvori da zapravo možete da sednete i radite ono što radite, jer vas je sve ostalo nekako izneverilo. Ne govorim samo u svoje ime. Po prirodi stvari razočaranja se gomilaju, a prepreke množe, i osećate uništenje svog tela i uma, znate da je to poslednja arena, ring, ili poslednja tabla za kontakt sa mrtvima, gde možete da pregledate neke od ideja koje su vas intrigirale. Zapravo, koje su vas obuzele.