Opasno oboljenje zaboravljanja

Između šest i 10 odsto građana starijih od 65 godina ima probleme sa Alchajmerovom bolešću, najčešćim tipom demencije, ali se veliki broj pacijenata javlja za pomoć tek onda kada bolest uzme maha. Lekari objašnjavaju da je veoma važno uočiti prve simptome ovog oboljenja kako bi lečenje počelo u pravom trenutku i da zbog toga najveći značaj ima Centar za poremećaje pamćenja i demenciju Instituta za neurologiju Kliničkog centra Srbije, kroz koji je za samo godinu prošlo više od hiljadu pacijenata.

Ovakva ustanova jedina je te vrste na zapadnom Balkanu, gde građani, uz uput lekara opšte prakse mogu da zakažu pregled i dobiju odgovarajuću terapiju.Briga o dementnim bolesnicima obično pada na pleća porodice, kojoj treba podrška i što više informacija, pa zato zaposleni u centru često imaju ulogu i da posavetuju članove familije da bi naučili kako da se bore sa nimalo lakom bolešću rođaka.

Docent dr Elka Stefanova, rukovodilac centra, objašnjava da je specifičnost ustanove u tome što se sve nalazi na jednom mestu. Ona naglašava da Alchajmerova bolest počinje poremećajem pamćenja, a da se završava propadanjem svih ostalih mentalnih funkcija i, na kraju, smrću. Taj proces traje oko 10 godina.

– Broj obolelih od ove bolesti povećava se sa starosnom dobi, tako da između 40 i 50 odsto ljudi starijih od 80 godina ima ovo oboljenje, to jest svaka druga osoba. Treba imati na umu da je naša populacija stara. I mladi ljudi ponekad zaboravljaju, zbog raznih obaveza, rasejanosti, brige, ali se spontano sete događaja, i to nije u vezi sa Alchajmerovom bolešću – istakla je dr Stefanova.

Centar „trpi” veliko opterećenje zbog navale pacijenata koji imaju probleme sa demencijom i Alchajmerovom bolešću, pa se pregledi zakazuju putem broja telefona 011/365-0105, najviše za dva meseca. Naša sagovornica ističe da su prvi signali da nešto nije u redu – kada osoba zaboravlja s kim je razgovarala telefonom, ko joj je bio u gostima, gde je ostavila neke stvari, zatim kada krene da optužuje decu i rođake da je potkradaju, ili krene u banku da plati račune i ne može da se orijentiše gde se nalazi. Ove pojave, koje karakterišu prvu fazu bolesti, traju oko tri i po godine.

– U drugoj fazi oboljenja pacijenti ne mogu da kuvaju, zatim razgovaraju sa televizorom, ne mogu da čitaju novine, a pisanje i računanje im predstavlja problem. U trećoj fazi više ne mogu sami da funkcionišu, ne mogu ni da se oblače, odlaze u toalet i održavaju ličnu higijenu – dodala je naša sagovornica.

Postoji šansa, kaže dr Stefanova, da pacijenti centra budu uključivani u kliničke studije gde imaju mogućnost da dobiju lekove koji se već koriste u drugim zemljama, a koji bi ovde trebalo da se pojave za dve do tri godine.

Međutim, lekari objašnjavaju da Beogradu nedostaje dnevni centar za obolele od Alchajmerove bolesti, gde bi porodica mogla da ih ostavi u toku dana. Dr Stefanova kaže da u svetu postoje „obdaništa” za pacijente koji tu borave od 8 do 15 sati, i da ona podržava svaku inicijativu da se takva ustanova otvori na ovom podneblju.

Glavni faktor rizika za pojavu bolesti jeste starost, ali i povišeni holesterol i visok krvni pritisak, dijabetes, metabolički sindrom, dok je genetika uzročnik gubitka pamćenja u samo dva i podo pet odsto slučajeva. Lekari objašnjavaju da se mozak čoveka menja sa starenjem na isti način kao i ostali delovi tela, kao i da se bolest češće javlja među ženama nego među muškarcima, verovatno zbog toga što imaju duži životni vek.

Dr Stefanova napominje da svi oni građani koji imaju probleme sa pamćenjem moraju da se konsultuju sa lekarom i obave pregled kod stručnjaka za ovu oblast. Svima koji odu u penziju savetuje se da konzumiraju zdravu hranu zasnovanu na principima takozvane mediteranske ishrane, da se bave fizičkim aktivnostima i da ne prestanu da rade na sebi.

 --------------------------------------------------------------------------------------------

Broj obolelih povećava se sa starosnom dobi, tako da između 40 i 50 odsto ljudi starijih od 80 godina ima ovo oboljenje, to jest svaka druga osoba