Trka u poskupljenjima čajne i viršle

Kako su se cene mesa i prerađevina kretale u poslednjoj godini – pravo je čudo da su se ovi artikli uopšte nalazili u potrošačkim korpama. Prema podacima iz maloprodaje do kojih je „Politika” došla proizvođačka cena čajne kobasice je kod pojedinih proizvođača porasla za 52,3 odsto, stišnjene šunke 29,7, viršle 52,3 procenta. Kilogram junećeg buta od januara prošle godine skuplji je za 36, svinjskog za 47,5 odsto, dok je pileće meso poskupelo za 18,5 procenata. Uz objašnjenje da su cene inputa drastično rasle, a poskupeli su i energenti, proizvođači mesa su u poslednjih 12 meseci često slali nove cenovnike trgovcima. Naravno, pomenuti procenti se odnose na najskuplje i kvalitetnije artikle iz ove robne grupe.

Kada se procenti pretvore u novac – čajna kobasica je tako sa 560 dinara otišla na 852, a stišnjena šunka sa 372 na 482 dinara od januara prošle godine. Cena viršli po kilogramu takođe je zabeležila veliki rast i u zavisnosti od proizvođača i kvaliteta ona je sa 240 kod jednog proizvođača poskupela na 316 dinara po kilogramu, a kod drugog sa 550, koliko je koštala na početku prošle godine, na 852 dinara, koliko je koštala juče. Juneći but je sa 265 otišao na 360 u nabavci, dok je svinjsko meso najveći skok zabeležilo u prvih šest meseci prošle godine, a kasnije se gotovo nije ni menjalo. Piletina je skuplja za tridesetak dinara.

Kako je meso nezaobilazno na našoj trpezi, a kupac se i za trgovinu često opredeljuje po tome kakva je ponuda u frižideru, na tržištu se u prethodnu godinu dana vodio pravi trgovački rat za kupcima. Vikend akcije, stalna sniženja najčešće su bila upravo na ovim artiklima, pa osim potrošača sklonih kalkulisanju, mnogi nisu ni primetili razlike u cenovnicima.

Tako je „Delta maksi grupa” u predstavljanju svog šestomesečnog poslovanja iznela podatak da je zabeležen rast prometa upravo u robnoj grupi meso i delikates. Meso se u korpi kupaca ovog maloprodavca nalazilo češće nego neke druge namirnice. Na pitanje kako je to moguće kada su cene povećane – u ovoj kompaniji objašnjavaju da su zahtevi proizvođača za poskupljenjem bili česti, ali da je ovaj maloprodavac uspeo da ulaganjem u marže zadrži nivo cena.

Potrošnja mesa po glavi stanovnika najmanja je u Evropi i u stalnom je padu, kaže Rajko Latinović, direktor klaničarskog preduzeća „Vizelj”. Kakvo je stanje sa potrošnjom najbolje ilustruje primer potrošnje mleka, koja je upola manja od one u Bosni i Hercegovini.

– Kada je takva situacija sa mlekom, kao jeftinijom namirnicom, onda možete samo pretpostaviti kakva je potrošnja mesa koje je nedostupno mnogim potrošačima – kaže Latinović.

Ne želeći da se osvrće na prethodnu godinu i konstataciju da je cena mesa i prerađevina značajno poskupela, on je samo objasnio da su „cene takve da se proizvodnja predaje”.

– U ovoj zemlji rastu samo obaveze prema državi – kaže Latinović.

J. Antelj