Трка у поскупљењима чајне и виршле

Како су се цене меса и прерађевина кретале у последњој години – право је чудо да су се ови артикли уопште налазили у потрошачким корпама. Према подацима из малопродаје до којих је „Политика” дошла произвођачка цена чајне кобасице је код појединих произвођача порасла за 52,3 одсто, стишњене шунке 29,7, виршле 52,3 процента. Килограм јунећег бута од јануара прошле године скупљи је за 36, свињског за 47,5 одсто, док је пилеће месо поскупело за 18,5 процената. Уз објашњење да су цене инпута драстично расле, а поскупели су и енергенти, произвођачи меса су у последњих 12 месеци често слали нове ценовнике трговцима. Наравно, поменути проценти се односе на најскупље и квалитетније артикле из ове робне групе.

Када се проценти претворе у новац – чајна кобасица је тако са 560 динара отишла на 852, а стишњена шунка са 372 на 482 динара од јануара прошле године. Цена виршли по килограму такође је забележила велики раст и у зависности од произвођача и квалитета она је са 240 код једног произвођача поскупела на 316 динара по килограму, а код другог са 550, колико је коштала на почетку прошле године, на 852 динара, колико је коштала јуче. Јунећи бут је са 265 отишао на 360 у набавци, док је свињско месо највећи скок забележило у првих шест месеци прошле године, а касније се готово није ни мењало. Пилетина је скупља за тридесетак динара.

Како је месо незаобилазно на нашој трпези, а купац се и за трговину често опредељује по томе каква је понуда у фрижидеру, на тржишту се у претходну годину дана водио прави трговачки рат за купцима. Викенд акције, стална снижења најчешће су била управо на овим артиклима, па осим потрошача склоних калкулисању, многи нису ни приметили разлике у ценовницима.

Тако је „Делта макси група” у представљању свог шестомесечног пословања изнела податак да је забележен раст промета управо у робној групи месо и деликатес. Месо се у корпи купаца овог малопродавца налазило чешће него неке друге намирнице. На питање како је то могуће када су цене повећане – у овој компанији објашњавају да су захтеви произвођача за поскупљењем били чести, али да је овај малопродавац успео да улагањем у марже задржи ниво цена.

Потрошња меса по глави становника најмања је у Европи и у сталном је паду, каже Рајко Латиновић, директор кланичарског предузећа „Визељ”. Какво је стање са потрошњом најбоље илуструје пример потрошње млека, која је упола мања од оне у Босни и Херцеговини.

– Када је таква ситуација са млеком, као јефтинијом намирницом, онда можете само претпоставити каква је потрошња меса које је недоступно многим потрошачима – каже Латиновић.

Не желећи да се осврће на претходну годину и констатацију да је цена меса и прерађевина значајно поскупела, он је само објаснио да су „цене такве да се производња предаје”.

– У овој земљи расту само обавезе према држави – каже Латиновић.

Ј. Антељ