Rajska bašta u srcu Evrope

Novi Sad - U Svečanoj sali Gradske kuće u Novom Sadu juče u podne predstavljeno je novo delo akademika Dejana Medakovića, reprezentativna monografija "Sveta gora fruškogorska", u izdanju "Prometeja". U njoj je Medaković objasnio zašto se u srpskoj istoriji Fruška Gora kroz kontinuitet pokazuje jednako svetom kao Sveta Gora. U knjizi je smešteno ogromno znanje ovog enciklopediste o fruškogorskim manastirima, njihovoj istoriji, priče o rušenjima i obnavljanjima, kao i njihova lepota viđena okom jednog od naših najvećih istoričara umetnosti.
Ovo je knjiga antologijskog karaktera po sadržaju, a proročka po naslovu, rekao je episkop Vasilije, naglašavajući da akademik Medaković pripada plejadi enciklopedista 20. veka kojima je Bog dao poslanje da svedoče i u novom milenijumu o nacionalnim pregnućima i delima.

- Južni Sloveni, a među njima Srbi osobito, imali su u svojoj istoriji dva krucijalna trenutka. Prvi kada su svojim umornim, prljavim, skitskim nogama zagazili u topla mora i tako na Mediteranu došli u dodir sa dve velike civilizacije, rimskom i vizantijskom, i drugi kada su se u velikim migracijama kretali ka srcu Evrope, a to je upravo ono što obeležava i čitav autorski rad akademika Dejana Medakovića - rekao je dr Draško Ređep, i dodao da niko kao Medaković nije utvrdio znamenja i tajanstvene tačke srpskog severa. Prema njegovim rečima, Medaković je pokazao i dokazao da je život u fruškogorskim manastirima bio istovremen sa zbivanjima u evropskoj kulturi i umetnosti: na zdanjima srpskih fruškogorskih manastira radili su mnogi poznati evropski arhitekti, u njima su svoj bivak našli i Mušicki, Vuk Stefanović Karadžić, Laza Kostić i Veljko Petrović.

Zoran Kolundžija je istakao da mu je posebno drago što je značajno delo izašlo iz štampe upravo nekoliko dana pred početak obeležava velikog jubileja - polumilenijumske istorije manastira Krušedol.

- Nastanak ove monografije se može meriti decenijama: prvi moj susret sa Fruškom gorom i njenim manastirima bio je još pre Drugog svetskog rata, kada smo kao učenici petog razreda Karlovačke gimnazije počeli dva puta godišnje da odlazimo na ekskurzije u te manastire. Tada su oni još bili autentični svedoci velike slave fruškogorskih manastira: sve što se vekovima sakupljalo, u prilikama i neprilikama donosilo, bilo je tada još uvek na svom mestu... Potom su došla strašna, kobna vremena za Frušku goru, stradali su ljudi, ali i manastiri, pa je moj drugi susret sa njima bio posle rata, kada je sve izgledalo strašno i beznadežno, porušeno i spaljeno, opljačkano i odneto - rekao je akademik Medaković, i istakao zasluge niza istoričara umetnosti i konzervatora, kao i sveukupne konzervatorske i zaštitarske službe Vojvodine u spasavanju i obnovi manastirskih zdanja.

Monografija ima 416 stranica velikog formata i ilustrovana je sa blizu 600 fotografija i kvalitetnim reprodukcijama grafika, slika i fresaka koje dočaravaju svu lepotu ovog "srpskog Atosa".