Рајска башта у срцу Европе

Нови Сад - У Свечаној сали Градске куће у Новом Саду јуче у подне представљено је ново дело академика Дејана Медаковића, репрезентативна монографија "Света гора фрушкогорска", у издању "Прометеја". У њој је Медаковић објаснио зашто се у српској историји Фрушка Гора кроз континуитет показује једнако светом као Света Гора. У књизи је смештено огромно знање овог енциклопедисте о фрушкогорским манастирима, њиховој историји, приче о рушењима и обнављањима, као и њихова лепота виђена оком једног од наших највећих историчара уметности.
Ово је књига антологијског карактера по садржају, а пророчка по наслову, рекао је епископ Василије, наглашавајући да академик Медаковић припада плејади енциклопедиста 20. века којима је Бог дао послање да сведоче и у новом миленијуму о националним прегнућима и делима.

- Јужни Словени, а међу њима Срби особито, имали су у својој историји два круцијална тренутка. Први када су својим уморним, прљавим, скитским ногама загазили у топла мора и тако на Медитерану дошли у додир са две велике цивилизације, римском и византијском, и други када су се у великим миграцијама кретали ка срцу Европе, а то је управо оно што обележава и читав ауторски рад академика Дејана Медаковића - рекао је др Драшко Ређеп, и додао да нико као Медаковић није утврдио знамења и тајанствене тачке српског севера. Према његовим речима, Медаковић је показао и доказао да је живот у фрушкогорским манастирима био истовремен са збивањима у европској култури и уметности: на здањима српских фрушкогорских манастира радили су многи познати европски архитекти, у њима су свој бивак нашли и Мушицки, Вук Стефановић Караџић, Лаза Костић и Вељко Петровић.

Зоран Колунџија је истакао да му је посебно драго што је значајно дело изашло из штампе управо неколико дана пред почетак обележава великог јубилеја - полумиленијумске историје манастира Крушедол.

- Настанак ове монографије се може мерити деценијама: први мој сусрет са Фрушком гором и њеним манастирима био је још пре Другог светског рата, када смо као ученици петог разреда Карловачке гимназије почели два пута годишње да одлазимо на екскурзије у те манастире. Тада су они још били аутентични сведоци велике славе фрушкогорских манастира: све што се вековима сакупљало, у приликама и неприликама доносило, било је тада још увек на свом месту... Потом су дошла страшна, кобна времена за Фрушку гору, страдали су људи, али и манастири, па је мој други сусрет са њима био после рата, када је све изгледало страшно и безнадежно, порушено и спаљено, опљачкано и однето - рекао је академик Медаковић, и истакао заслуге низа историчара уметности и конзерватора, као и свеукупне конзерваторске и заштитарске службе Војводине у спасавању и обнови манастирских здања.

Монографија има 416 страница великог формата и илустрована је са близу 600 фотографија и квалитетним репродукцијама графика, слика и фресака које дочаравају сву лепоту овог "српског Атоса".