Raste otpor Toniju Bleru

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 29. jula – O kandidaturi bivšeg britanskog premijera Tonija Blera za funkciju predsednika Evropske unije, koja još nije ustanovljena, odlučiće evropski lideri na samitu u oktobru, ali već sada je mnogo onih koji je osporavaju. Tek posle 2. oktobra, kada budu prebrojani glasovi građana Republike Irske na ponovljenom referendumu o ratifikaciji Lisabonskog ugovora, biće poznato da li će EU uopšte imati predsednika, ali u Briselu veruju da po svemu sudeći hoće, jer prema istraživanjima javnog mnjenja u Dablinu, Irci su spremni da podrže ugovor koji su odbili prošle godine.

Blerovu nameru da postane prvi predsednik u istoriji EU britanski mediji nazvali su jednom od najlošije čuvanih tajni tamošnje politike. Najzad, kada je pre dve nedelje Bler zvanično imenovan za predsedničkog kandidata dobio je otvorenu podršku britanske vlade i italijanskog premijera Silvija Berluskonija, ali ne i francuskog predsednika Nikole Sarkozija i nemačkog kancelara Angele Merkel. Iako je Sarkozi slovio za Blerovog saveznika, sve više je glasova koji govore da se predomislio i da će pokušati da pomogne bivšem španskom premijeru Felipeu Gonzalesu da se domogne petogodišnjeg predsedničkog mandata, a pominje se i Fransoa Fijon, bivši francuski premijer. Angela Merkel navodno je u potrazi za kandidatom koji će biti izabran na bazi francusko-nemačkog dogovora.

Gleni Kinok, britanski ministar za evropske poslove, najavila je podršku evropskih saveznika iz bloka umerene levice kojoj pripadaju i njeni laburisti, „ali u zavisnosti od toga ko će biti ostali kandidati”. Martin Šulc, lider Progresivne alijanse socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu, ocenio je da je „bilo neobično voditi diskusiju o ovom pitanju pre stupanja Lisabonskog ugovora na snagu” i dodao: „Svi koji se prvi pominju kao kandidati imaju manje šanse.”

Sam Bler takođe je bio veoma uzdržan povodom svoje kandidature. Njegov kabinet obavestio je javnost da je on i dalje fokusiran na posao međunarodnog izaslanika za Bliski istok i da ne može biti kandidat za funkciju koja još nije ustanovljena.

Ali ne pitaju se samo velike zemlje EU ko će biti prvi predsednik, a među malim i srednjim državama Bler nije omiljeni kandidat. Navodno i zbog činjenice da će kancelarija predsednika EU zameniti šestomesečna predsedavanja tokom kojih i male države dobijaju šansu da budu u centru pažnje evropske i svetske politike, a Bler je poznat kao čovek koji medijsku pažnju odvlači samo za sebe. Frederik Rajnfelt, švedski premijer i predsedavajući EU do kraja tekuće godine, ocenio je da su male i srednje države EU nezainteresovane za snažnog lidera EU. Argumenti kojima Blerova opozicija najčešće osporava njegovu kandidaturu tiču se njegove uloge pre i tokom rata u Iraku, kada je, kako se ocenjuje, previše kritikovao Evropljane i držao stranu SAD. Takođe, mnogi smatraju da ideja da prvi predsednik bude Britanac nije dobra, jer Britanija nije član monetarne i šengenske unije, kao većina drugih država EU.

U svakom slučaju, izbor prvog predsednika EU biće jedna od najvažnijih jesenjih tema u Briselu.