Расте отпор Тонију Блеру

Од нашег сталног дописника
Брисел, 29. јула – О кандидатури бившег британског премијера Тонија Блера за функцију председника Европске уније, која још није установљена, одлучиће европски лидери на самиту у октобру, али већ сада је много оних који je оспоравају. Тек после 2. октобра, када буду пребројани гласови грађана Републике Ирске на поновљеном референдуму о ратификацији Лисабонског уговора, биће познато да ли ће ЕУ уопште имати председника, али у Бриселу верују да по свему судећи хоће, јер према истраживањима јавног мњења у Даблину, Ирци су спремни да подрже уговор који су одбили прошле године.

Блерову намеру да постане први председник у историји ЕУ британски медији назвали су једном од најлошије чуваних тајни тамошње политике. Најзад, када је пре две недеље Блер званично именован за председничког кандидата добио је отворену подршку британске владе и италијанског премијера Силвија Берлусконија, али не и француског председника Николе Саркозија и немачког канцелара Ангеле Меркел. Иако је Саркози словио за Блеровог савезника, све више је гласова који говоре да се предомислио и да ће покушати да помогне бившем шпанском премијеру Фелипеу Гонзалесу да се домогне петогодишњег председничког мандата, а помиње се и Франсоа Фијон, бивши француски премијер. Ангела Меркел наводно је у потрази за кандидатом који ће бити изабран на бази француско-немачког договора.

Глени Кинок, британски министар за европске послове, најавила je подршку европских савезника из блока умерене левице којој припадају и њени лабуристи, „али у зависности од тога ко ће бити остали кандидати”. Мартин Шулц, лидер Прогресивне алијансе социјалиста и демократа у Европском парламенту, оценио је да је „било необично водити дискусију о овом питању пре ступања Лисабонског уговора на снагу” и додао: „Сви који се први помињу као кандидати имају мање шансе.”

Сам Блер такође је био веома уздржан поводом своје кандидатуре. Његов кабинет обавестио је јавност да је он и даље фокусиран на посао међународног изасланика за Блиски исток и да не може бити кандидат за функцију која још није установљена.

Али не питају се само велике земље ЕУ ко ће бити први председник, а међу малим и средњим државама Блер није омиљени кандидат. Наводно и због чињенице да ће канцеларија председника ЕУ заменити шестомесечна председавања током којих и мале државе добијају шансу да буду у центру пажње европске и светске политике, а Блер је познат као човек који медијску пажњу одвлачи само за себе. Фредерик Рајнфелт, шведски премијер и председавајући ЕУ до краја текуће године, оценио је да су мале и средње државе ЕУ незаинтересоване за снажног лидера ЕУ. Аргументи којима Блерова опозиција најчешће оспорава његову кандидатуру тичу се његове улоге пре и током рата у Ираку, када је, како се оцењује, превише критиковао Европљане и држао страну САД. Такође, многи сматрају да идеја да први председник буде Британац није добра, јер Британија није члан монетарне и шенгенске уније, као већина других држава ЕУ.

У сваком случају, избор првог председника ЕУ биће једна од најважнијих јесењих тема у Бриселу.