Neredi u julu

Ovaj naslov Erskina Koldvela kao da je izmišljen za vrelo leto u Srbiji 2009. godine. Srbiji koja je svojevremeno jedva preživela JUL i jedva se sada dokopala avgusta. A bilo je vruće, ne samo po Celzijusu, već i po tranziciji, čiji su gubitnici izašli na ulice, ležali na prugama, okupirali zgrade opština, blokirali puteve, samoupravno upadali u svoja bivša preduzeća... Država je bila nemoćna pred samom sobom.

Vrelo je bilo i u skupštini, gde se diskutovalo, pardon pljuvalo, o izmenama Zakona o javnom informisanju, koje bi trebalo da „civilizuju” medije. Predlog je ugradio štap, bez pominjanja šargarepe, a šargarepa je tako potrebna, pogotovo štampanim medijima, koji kao gladni zečevi imitiraju lavlju riku.

Bežeći od nereda u Srbiji, brojni turisti su u Hrvatskoj naleteli na nešto još jače od nereda. Automobili sa srpskim registracijama bili su legalni target za svakog dalmoškog mulca, kome su tamošnji mediji nalivali u glavu domoljublje i braniteljstvo kamenjem i motkama. Tamošnja vlast je oštro prosvjedovala glede tih nereda, ali ništa nije dovela u red.

U julu se i pucalo. Što po urbanim mafijaškim sredinama, što kod Bujanovca i u okolini. Mladi su se ubijali bombama, pištoljima, noževima, motorima, automobilima, a stari ovekaovci su stidljivo najavili da su još tu, usred Srbije. Srećom, Ivica Dačić je, odeven u vijetnamku, poručio: No pasaran!

Šta je to turbulentno u ljudskom biću što se javlja baš u julu? Naučnici su, još davno, dokazali da je i čovek imao sezonu parenja i da je to bio baš jul mesec, kako bi odojče ojačalo za onu tamo zimu. Kome je, usred ovih nereda, osim tajkunima i estradnim zvezdama po jahtama, bilo do toga!?

A bilo je i drugih stvari: Moskva (ni)je poverovala Obaminim suzama, Crnogorci, pomoću dva nova glasa, šjede i piju kožje mlijeko, a Đavolja varoš ni pomoću pristupnih SMS fondova nije primljena u Sedam svetskih čuda.

Đavolja varoš je zato ostala u Srbiji, gde joj je i mesto