Neevropski zakoni

Izmene Zakona o informisanju podigle su veliku prašinu, pre svega, među novinarima. Reagujući na izmene mnogi su potegli argument da predložene izmene nisu u skladu sa evropskim zakonodavstvom. Evropski stručnjaci smatraju da su glavni nedostaci zabrana osnivača da prenosi vlasništvo nad medijima na drugog čime im se ograničava pravo raspolaganja imovinom, što je osnova slobodnog tržišta. Najava zatvaranja medija čiji je račun u blokadi duže od tri meseca i kažnjavanje vlasnika koji to ne učine u suprotnosti je s Konvencijom o ljudskim pravima. Analitičari OEBS-a smatraju da previsoke novčane kazne koje donosi novi zakon „mogu dovesti do državne cenzure” i mogu doći u sukob ne samo s Konvencijom o ljudskim pravima nego i sa stavom Evropskog suda za ljudska prava o sličnim pitanjima.

Šef odeljenja za medije OEBS-a Dragana Nikolić-Solomon je, pre nego što je stvar sa zakonom dovela do usijanja medije i poslanike. rekla da je najbolje da se mediji sami dogovore o granicama svoje profesije. „OEBS podržava napore koji imaju za cilj kreiranje pravnog okvira u kome će mediji moći da doprinesu suštinskom unapređenju demokratije. Odgovornost medija može biti povećana kako intervencijom zakonodavca tako i od strane samih novinara kroz samoregulaciju”, rekla je ona.

Ovolike primedbe od strane medija i evropskih stručanja ukazuju na to da ovaj zakon ipak nije dobro urađen i usklađen sa evropskim zakonodavstvom iako želimo da uđemo u EU. Da li se i drugi srpski zakoni tako prave?

Dragana Nikolić-Solomon kaže da njeno odeljenje proučava medijske zakone generalno, ali da ne postoji lista zakona koje Srbija treba da donese po preporuci OEBS-a. „Naš mandat predviđa da ako je potrebno asistiramo i dajemo savet vladi. Zakon o informisanju nije nešto što Srbija mora da donese da bi ušla u EU. A praksa je različita od države do države. Na primer, Velika Britanija ima najstrože medijske zakone i njihovi novinari čuvaju svoje beleške pet godina.” Dragana Nikolić-Solomon kaže da OEBS svoj stav o izmenama Zakona o informisanju nije izneo njegovim autorima, već ga je samo saopštio preko medija. „Ministarstvo zna naše mišljenje, ali ga nismo uputili direktno njemu.”

Vladimir Todorić, direktor Pravnog foruma, na pitanje koliko se u pisanju zakona u Srbiji koristi strano iskustvo, kaže da se ne donose svi zakoni kao izmene Zakona o informisanju. „Predsednik radne grupe za izradu medijskih zakona nije učestvovao u izradi izmena. Srbija će svakako snositi posledice ovog zakona, ako bude usvojen.” Mnogi kažu da je većina naših zakona loš prepis evropskih i da su neprilagođeni našem pravnom poretku. Todorić kaže da zakoni moraju biti dobro prevedeni i prilagođeni našem pravnom ustrojstvu, a da je najbolje da se o svakom aktu organizuje javna rasprava u dva kruga. Srbija je članica SE, ali tek kad SSP stupi na snagu Srbija će imati obavezu da pri donošenju zakona vodi računa o evropskim standardima. Do tada je na snazi Konvencija o ljudskim pravima i Todorić kaže da će novinari dobijati sporove u Strazburu ako budu tuženi po novom zakonu o informisanju. „Naš Ustavni sud može da ukaže na neke norme u zakonu o informisanju koje nisu u redu, ali ne i institucije EU jer još nismo ušli u Evropsku uniju.” Todorić potvrđuje da ima još zakona koji odstupaju od evropskog zakonodavstva i navodi Zakon o restituciji crkvene imovine, jer građani kojima nije vraćena imovina nisu u ravnopravnom položaju s Crkvom.

Rade Obradović, potpredsednik Skupštine Srbije, učestvovao je u pisanju tridesetak zakona. On kaže da prvo treba videti koliko su naši zakoni usklađeni međusobno, a tek potom koliko su usklađeni sa evropskim zakonima. „Najveći broj zakona koje sam pripremao je usvojen, ali kada opozicija predlaže zakone o njima se ni ne raspravlja. Usvajaju se samo vladini ili zakoni koje predlaže parlament. Neki akti se nepotrebno komplikuju. Na primer, Zakon o planiranju izgradnje predviđa registar investitora što je stručna i skupa stvar, a takav registar već postoji u Narodnoj banci i u Agenciji za registar privrednih subjekata. Znači da će ti podaci biti na tri mesta. Kod nas se standardi EU zloupotrebljavaju a nekada i koriste da bi se nešto proguralo.”

Obradović kaže da su evropski parlamentarci ukazivali da neki propisi odstupaju od evropskih standarda. „Ukazivali su na Zakon o javnim nabavkama čija pojedina rešenja ne mogu da se sprovedu. Ali, oni nikada eksplicitno ne kažu da to nije u skladu sa EU.” Nema evropske supervizije naših zakona niti je uobičajeno da se evropske sugestije obavezno sprovode. „Evropska unija ima određena pravila i ako hoćemo da uđemo u EU i mi treba da poštujemo ta pravila. Oni vas pitaju šta hoćete da postignete zakonom, ukažu na nešto što nije u redu, ali nema diktata”, kaže Obradović.