Lične karte od 1.200 kilometara

Na pomolu je svakako najveći ikada zamišljen informatički i administrativni projekat u istoriji: Indija namerava da svakom od svojih 1,2 milijarde stanovnika izda biometrijske lične karte. Kuriozitet je u tome što milioni Indijaca žive u udaljenim selima i nemaju nikakav dokument kojim se zvanično potvrđuje njihovo postojanje, piše londonski „Tajms”.

Nedavno je vlada u Nju Delhiju oformila Službu za jedinstvenu identifikaciju, novo državno ministarstvo zaduženo za posao dodeljivanja matičnih brojeva svakom živom Indijcu. Pored ovoga, Služba će biti odgovorna za sakupljanje i elektronsko skladištenje njihovih ličnih podataka. Za celokupan posao predviđa se investicija od najmanje 3,5 milijardi evra.

Celim poslom rukovodiće Nandan Nilekani, genije koji je skovao izreku „svet je ravan”, koja je postala mantra svih onih koji su zagovornici globalizacije.

„Ovo je izuzetno veliki izazov koji zahteva dugotrajno i ozbiljno razmišljanje”, kaže Nilekani. „Pruža nam se mogućnost da svakom indijskom građaninu, po prvi put, damo jedinstven identitet. Možemo da transformišemo zemlju.”

Ukoliko bi se sve nove lične karte poređale jedna na drugu bile bi 150 puta više od Monteveresta i njihova visina iznosila bi – 1.200 kilometara!

Armija indijskih lokalnih birokrata trenutno izdaje najmanje 20 dokaza identiteta, uključujući krštenice, vozačke dozvole i karte za snabdevanje. Nijedna od njih nije opšteprihvaćena i kretanje iz jedne u drugu državu lako može da dovede do toga da građanin postane zvanično nevidljiv – što je za milione siromašnih koji zavise od državne pomoći ravno katastrofi.

Veruje se da će ideja o izdavanju ličnih karata zatvoriti takve birokratske crne rupe i uspeti da suzbije korupciju. Takođe će olakšati i rešavanje mnogih problema, kao što su identifikacija ilegalnih imigranata i terorizam.

Kompjuterski čip na svakoj karti sadržaće lične podatke i dokaz identiteta, kao što su otisak prsta ili skenirana dužica. Možda će biti uključeni i kriminalni dosije i kreditno stanje.

Nilekani, koji je napustio „Infosis”, giganta u oblasti informativne tehnologije čiji je bio suosnivač, da bi se prihvatio novog posla, želi da lične karte budu povezane sa „sveprisutnom onlajn bazom podataka” u koju će moći da se pristupi sa bilo kog mesta.

Stručnjaci kažu da opasnost leži u tome da će kao jedno od najvećih skladišta ličnih podataka u svetu postati meta kojoj kradljivci identiteta neće moći da odole. „Ova baza podataka biće jedna od najvećih ikada formiranih”, kaže Guru Maladi, partner u kompaniji „Ernst i Jang” koja je bila uključena u ranije pilot projekte. „Moraće da bude apsolutno nepristupačna”.

Nilekani će takođe morati da smisli način za sakupljanje pouzdanih podataka. Registrovano je i da porez na prihode plaća samo oko 75 miliona stanovnika – što je manje od sedam odsto populacije. Smatra se da su birački spiskovi Izborne komisije u velikoj meri netačni, pre svega zbog manipulacije od strane korumpiranih političara.

Pored ovoga, Nilekanijev zadatak će biti da ubedi čak 60 vladinih ministarstava da sarađuju. Vlada je saopštila da će prve karte biti izdate u toku narednih 18 meseci. S druge strane, analitičari veruju da su potrebne najmanje četiri godine da bi ovaj projekat dostigao „kritičnu masu”.

Razmere novog indijskog projekta su tolike da analitičari misle da će ova zemlja morati da izgradi novu bazu za proizvodnju elektronike da bi obezbedila snabdevanje serverima za skladištenje informacija, kompjuterskim čipovima i čitačima ličnih karata.

A što se tiče Nilekanija, on za sada na umu ima mnogo više zemaljske probleme.

„Tek sam napustio prethodni posao. Prvo moram da pronađem novu kancelariju”, kaže Nadan Nilekani.

Sanja Stijović

--------------------------------------------------------

Lične karte u svetu

– Obavezne nacionalne lične karte u upotrebi su u oko 100 zemalja, uključujući Nemačku, Francusku, Belgiju, Grčku, Luksemburg, Portugaliju i Španiju.

– Lične karte ne koriste se u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Novom Zelandu, Australiji, Irskoj Republici i nordijskim zemljama.

– Nemačka policija ima pravo svakoga ko nema ličnu kartu da zadrži do 24 sata u pritvoru.

– Bušova administracija odolela je zahtevima za uvođenje ličnih karata u SAD posle terorističkih napada 11. septembra 2001.

– U Australiji ulični protesti osamdesetih godina prošlog veka naterali su vladu da odustane od planova za uvođenje ličnih karata.

– Plastične lične karte koriste se radije nego papirni dokument jer se teže falsifikuju.

– Na većini ličnih karata nalaze se podaci o imenu, polu, datumu rođenja kao i jedinstven broj vlasnika.

– U Evropskoj uniji neke lične karte mogu da se koriste umesto pasoša za putovanja po Evropi.