Личне карте од 1.200 километара

На помолу је свакако највећи икада замишљен информатички и административни пројекат у историји: Индија намерава да сваком од својих 1,2 милијарде становника изда биометријске личне карте. Куриозитет је у томе што милиони Индијаца живе у удаљеним селима и немају никакав документ којим се званично потврђује њихово постојање, пише лондонски „Тајмс”.

Недавно је влада у Њу Делхију оформила Службу за јединствену идентификацију, ново државно министарство задужено за посао додељивања матичних бројева сваком живом Индијцу. Поред овога, Служба ће бити одговорна за сакупљање и електронско складиштење њихових личних података. За целокупан посао предвиђа се инвестиција од најмање 3,5 милијарди евра.

Целим послом руководиће Нандан Нилекани, геније који је сковао изреку „свет је раван”, која је постала мантра свих оних који су заговорници глобализације.

„Ово је изузетно велики изазов који захтева дуготрајно и озбиљно размишљање”, каже Нилекани. „Пружа нам се могућност да сваком индијском грађанину, по први пут, дамо јединствен идентитет. Можемо да трансформишемо земљу.”

Уколико би се све нове личне карте поређале једна на другу биле би 150 пута више од Монтевереста и њихова висина износила би – 1.200 километара!

Армија индијских локалних бирократа тренутно издаје најмање 20 доказа идентитета, укључујући крштенице, возачке дозволе и карте за снабдевање. Ниједна од њих није општеприхваћена и кретање из једне у другу државу лако може да доведе до тога да грађанин постане званично невидљив – што је за милионе сиромашних који зависе од државне помоћи равно катастрофи.

Верује се да ће идеја о издавању личних карата затворити такве бирократске црне рупе и успети да сузбије корупцију. Такође ће олакшати и решавање многих проблема, као што су идентификација илегалних имиграната и тероризам.

Компјутерски чип на свакој карти садржаће личне податке и доказ идентитета, као што су отисак прста или скенирана дужица. Можда ће бити укључени и криминални досије и кредитно стање.

Нилекани, који је напустио „Инфосис”, гиганта у области информативне технологије чији је био суоснивач, да би се прихватио новог посла, жели да личне карте буду повезане са „свеприсутном онлајн базом података” у коју ће моћи да се приступи са било ког места.

Стручњаци кажу да опасност лежи у томе да ће као једно од највећих складишта личних података у свету постати мета којој крадљивци идентитета неће моћи да одоле. „Ова база података биће једна од највећих икада формираних”, каже Гуру Малади, партнер у компанији „Ернст и Јанг” која је била укључена у раније пилот пројекте. „Мораће да буде апсолутно неприступачна”.

Нилекани ће такође морати да смисли начин за сакупљање поузданих података. Регистровано је и да порез на приходе плаћа само око 75 милиона становника – што је мање од седам одсто популације. Сматра се да су бирачки спискови Изборне комисије у великој мери нетачни, пре свега због манипулације од стране корумпираних политичара.

Поред овога, Нилеканијев задатак ће бити да убеди чак 60 владиних министарстава да сарађују. Влада је саопштила да ће прве карте бити издате у току наредних 18 месеци. С друге стране, аналитичари верују да су потребне најмање четири године да би овај пројекат достигао „критичну масу”.

Размере новог индијског пројекта су толике да аналитичари мисле да ће ова земља морати да изгради нову базу за производњу електронике да би обезбедила снабдевање серверима за складиштење информација, компјутерским чиповима и читачима личних карата.

А што се тиче Нилеканија, он за сада на уму има много више земаљске проблеме.

„Тек сам напустио претходни посао. Прво морам да пронађем нову канцеларију”, каже Надан Нилекани.

Сања Стијовић

--------------------------------------------------------

Личне карте у свету

– Обавезне националне личне карте у употреби су у око 100 земаља, укључујући Немачку, Француску, Белгију, Грчку, Луксембург, Португалију и Шпанију.

– Личне карте не користе се у Сједињеним Америчким Државама, Канади, Новом Зеланду, Аустралији, Ирској Републици и нордијским земљама.

– Немачка полиција има право свакога ко нема личну карту да задржи до 24 сата у притвору.

– Бушова администрација одолела је захтевима за увођење личних карата у САД после терористичких напада 11. септембра 2001.

– У Аустралији улични протести осамдесетих година прошлог века натерали су владу да одустане од планова за увођење личних карата.

– Пластичне личне карте користе се радије него папирни документ јер се теже фалсификују.

– На већини личних карата налазе се подаци о имену, полу, датуму рођења као и јединствен број власника.

– У Европској унији неке личне карте могу да се користе уместо пасоша за путовања по Европи.