Kako podeliti Bosnu

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 23. decembra – Iako će razgovori o promeni Ustava Bosne i Hercegovine početi krajem januara iduće godine, već sada je jasno da će lideri šest vodećih stranka za pregovarački sto sesti s prilično različitim stavovima. Naime, najuticajnije srpske i hrvatske partije načelno su saglasne da BiH treba urediti kao zajednicu tri federalne jedinice, dok šefovi vodećih bošnjačkih stranka insistiraju da se ona regionalizuje.

Predsednici Stranke demokratske akcije i Stranke za BiH, Sulejman Tihić i Haris Silajdžić, žele da BiH bude podeljena na najmanje pet regiona, koji bi se zasnivali na ekonomskim, geografskim, saobraćajnim, istorijskim, kulturnim i drugim kriterijumima. Iako ove partije odbacuju etnički kriterijum, prema njihovom predlogu regionalizacije Bošnjaci bi bili većina u tri (sarajevskoj – koja bi obuhvatala romanijski plato i polovinu Podrinja, srednjobosanskoj i severoistočnoj), Srbi bi dominirali u severozapadnom, a Hrvati u hercegovačkom regionu. Koje bi bili nadležnosti regiona, SDA i Stranka za BiH nisu obelodanile, ali su se izjasnile za "jačanje državnih organa vlasti".

Hrvatska demokratska zajednica BiH i Hrvatska demokratska zajednica 1990, saglasni su njihovi lideri Dragan Čović i Božo Ljubić, zahtevaju da federalne jedinice budu ustrojene prvenstveno na etničkom kriterijumu. To će reći da bi Srbi trebalo da budu većina u jednoj, Bošnjaci u drugoj, a Hrvati u trećoj federalnoj jedinici, koje bi imale zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Ljubić, osim toga, traži da Sarajevo, kao glavni grad BiH, bude distrikt. On, osim toga, ne krije da će Hrvati tražiti izmenu sadašnje unutrašnje dejtonske granice između Republike Srpske i Federacije BiH. Ovo se posebno odnosi na Posavinu, gde Hrvati računaju da u njihovu federalnu jedinicu uđu Bosanski Brod i Šamac, mesta u kojima su do rata oni bili relativna većina. Hrvati, sem toga, insistiraju da federalne jedinice ne moraju da imaju teritorijalni kontinuitet.

Za stranke iz Republike Srpske, Dejtonski sporazum je osnova i mera za buduće ustavno preuređenje BiH. Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata i premijer Srpske Milorad Dodik odbacuje regionalizaciju, jer ona, ponovio je više puta, "nije vezana za državno uređenje, nega za ekonomske sfere". Podsećajući da je njegova stranka prva predložila federalizaciju BiH, Dodik je za naš list rekao da nikakve ustavne promene koje bi ugrozile teritorijalnu celovitost i politički okvir Republike Srpske ne dolaze u obzir.

Lider Partije demokratskog progresa Mladen Ivanić nam je rekao: "Razgovori o promeni Ustava BiH neće biti lagani i nerealno je očekivati da se taj posao završi preko noći. PDP stoji na poziciji da buduće federalne jedinice moraju da zadrže ustavnu poziciju koju imaju entiteti." U vezi s najavom HDZ 1990. da bi hrvatskoj federalnoj jedinici trebalo da pripadnu neke opštine u kojima su do rata bili većina, Ivanić je primetio: "Zanimljivo je da hrvatski političari do sada nisu pomenuli mogućnost da Bošnjacima ’vrate’ Mostar, Stolac i druga mesta u kojima je do rata bošnjački narod bio relativna većina".