Pali borci i dežurni krivci

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 25. decembra – Administracija premijera Janeza Janše je posle jednogodišnje pauze obnovila "tradiciju prijema za porodice palih u ratu za Sloveniju" uoči obeležavanja državnog praznika "samostalnosti i jedinstva" 26. decembra, na dan kada su proglašeni rezultati referenduma na kome su slovenački birači odlučili o otcepljenju republike od tadašnje SFRJ. Da podsetimo, "plebiscit", kako ga je ovde danas moderno zvati, organizovan je u predvečerje katoličkog Božića, 23. decembra 1990.

Ove godine su žene i decu poginulih slovenačkih policajaca, teritorijalaca i civila u "desetodnevnom ratu protiv jugoslovenske armade" juna 1991. primili ministar policije Dragutin Mate i ministar odbrane Karel Erjavec umesto predsednika Janeza Drnovšeka koji je uoči silaska sa funkcije bojkotovao sve državne praznike kako bi pokazao neslaganje sa konzervativnom nomenklaturom na vlasti. Tako se osvetio Janši, čiji je kabinet lane u ovo vreme izrazio javno "razočarenje jer predsednik države uoči dana državnosti nije priredio tradicionalni prijem za svojtu palih u ratu za Sloveniju".

Drnovšek je tada odbio da ugosti rođake onih koji su izginuli za osamostaljenje, a premijer sada demonstrira nastavak prakse koju je Drnovšek decembra 2006. ocenio štetnom i da je treba okončati. Tadašnje Drnovšekovo "dosta" objašnjavao je potom i njegov kabinet rečima da predsednik smatra da je "period od 15 godina dovoljan da se takav običaj zaključi, posebno zato što je 2005. zaokružio tradiciju podelom poslednjih odlikovanja za zasluge iz doba osamostaljenja".

Vesti u informativnom programu državne televizije, posvećene ovogodišnjem susretu rodbine "palih boraca" sa predstavnicima vlasti, otkrivaju šta je to što Drnovšek smatra prevaziđenim. "Tokom desetodnevne agresije Jugoslovenske vojske na Sloveniju život je izgubilo pet pripadnika Teritorijalne odbrane, četiri policajca i pet civila", počinje spikerka Prvog programa TV Slovenija dramatičnu najavu priloga uz grupnu sliku dva ministra sa udovicama i osirotelom mladeži.

Sledi govor domaćina, ministra Matea, koji okupljene teši rečima da je "Slovenija zaslugom njihovih pokojnih očeva, muževa, sinova i braće pre 16 godina pobedila jednu od najjačih armija u Evropi".

Ministar odbrane Erjavec dodaje da su koreni "naše današnje vojske baš u ratu za nezavisnost, čijom je zaslugom (oružane borbe) Slovenija sada razvijena evropska država", i "član Evropske unije, imamo evro, otvaramo granice, naredne godine predsedavamo Evropskoj uniji, sve to je zasluga i vaših najbližih koji su 1991. dali ono što je najdragocenije – svoj život".

Zatim su ministri poodrasloj deci poginulih boraca podelili (novogodišnje) paketiće, a svi su u kameru ponovo svedočili o žalu koji im država ovim olakšava jer "vide da nisu sami, već jedna velika familija". Poziraju, kao i proteklih 15 godina, o državnom trošku u protokolarnim zdanjima uz bok najviših predstavnika vlasti koje bi inače videli samo preko malih ekrana. Ne kriju da im prija to što vlada njihovu žrtvu svake godine počasti "ovakvim događajem" pod svetlima reflektora, a blic glamur ne pruža utehu samo mladom Mitji P. koji tvrdi da nije prežalio gubitak oca, jer mu je od tad "lošije nego ranije".

"Druženje" je puno evociranje bola, što je bio razlog da je Drnovšekovu inicijativu da se na to stavi tačka podržalo i kritički nastrojeno liberalno krilo slovenačke politike, koje smatra da javnost premalo saoseća sa žrtvama "na drugoj strani", tj. na strani JNA, koje su bile gotovo tri puta veće.

Opominju da je hrišćanski oprostiti, posebno zato što aktuelna vlast iskorišćava porodice palih boraca za jačanje "domoljublja", a naročito revanšizma prema većinskom narodu nekadašnje Jugoslavije, koji je žigosan epitetom "agresora koji je juna 1991. napao malu Sloveniju".

Ljubljansko "Delo" piše da država ove godine slavi "trostruku godišnjicu slovenačke državnosti", a sve to opremljeno je slikom tenka JNA u plamenu, snimljenom na graničnom prelazu Rožna dolina juna 1991.

Sledi spisak božićnih državotvornih datuma – od plebiscita (na kome se 93,2 odsto birača koji su izašli na referendum, odnosno 88,5 odsto celokupnog glasačkog tela – izjasnilo za nezavisnu državu), preko usvajanja "prvog slovenačkog ustava" (25. 12. 1991), do proglašenja suverene države (26. 12. 1991). List zaključuje da je time postavljen temelj "novom pravnom sistemu koji se zasniva na poštovanju ljudskih prava i osnovnih sloboda i načelima pravne i socijalne države".