Пали борци и дежурни кривци

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 25. децембра – Администрација премијера Јанеза Јанше је после једногодишње паузе обновила "традицију пријема за породице палих у рату за Словенију" уочи обележавања државног празника "самосталности и јединства" 26. децембра, на дан када су проглашени резултати референдума на коме су словеначки бирачи одлучили о отцепљењу републике од тадашње СФРЈ. Да подсетимо, "плебисцит", како га је овде данас модерно звати, организован је у предвечерје католичког Божића, 23. децембра 1990.

Ове године су жене и децу погинулих словеначких полицајаца, територијалаца и цивила у "десетодневном рату против југословенске армаде" јуна 1991. примили министар полиције Драгутин Мате и министар одбране Карел Ерјавец уместо председника Јанеза Дрновшека који је уочи силаска са функције бојкотовао све државне празнике како би показао неслагање са конзервативном номенклатуром на власти. Тако се осветио Јанши, чији је кабинет лане у ово време изразио јавно "разочарење јер председник државе уочи дана државности није приредио традиционални пријем за својту палих у рату за Словенију".

Дрновшек је тада одбио да угости рођаке оних који су изгинули за осамостаљење, а премијер сада демонстрира наставак праксе коју је Дрновшек децембра 2006. оценио штетном и да је треба окончати. Тадашње Дрновшеково "доста" објашњавао је потом и његов кабинет речима да председник сматра да је "период од 15 година довољан да се такав обичај закључи, посебно зато што је 2005. заокружио традицију поделом последњих одликовања за заслуге из доба осамостаљења".

Вести у информативном програму државне телевизије, посвећене овогодишњем сусрету родбине "палих бораца" са представницима власти, откривају шта је то што Дрновшек сматра превазиђеним. "Током десетодневне агресије Југословенске војске на Словенију живот је изгубило пет припадника Територијалне одбране, четири полицајца и пет цивила", почиње спикерка Првог програма ТВ Словенија драматичну најаву прилога уз групну слику два министра са удовицама и осиротелом младежи.

Следи говор домаћина, министра Матеа, који окупљене теши речима да је "Словенија заслугом њихових покојних очева, мужева, синова и браће пре 16 година победила једну од најјачих армија у Европи".

Министар одбране Ерјавец додаје да су корени "наше данашње војске баш у рату за независност, чијом је заслугом (оружане борбе) Словенија сада развијена европска држава", и "члан Европске уније, имамо евро, отварамо границе, наредне године председавамо Европској унији, све то је заслуга и ваших најближих који су 1991. дали оно што је најдрагоценије – свој живот".

Затим су министри поодраслој деци погинулих бораца поделили (новогодишње) пакетиће, а сви су у камеру поново сведочили о жалу који им држава овим олакшава јер "виде да нису сами, већ једна велика фамилија". Позирају, као и протеклих 15 година, о државном трошку у протоколарним здањима уз бок највиших представника власти које би иначе видели само преко малих екрана. Не крију да им прија то што влада њихову жртву сваке године почасти "оваквим догађајем" под светлима рефлектора, а блиц гламур не пружа утеху само младом Митји П. који тврди да није прежалио губитак оца, јер му је од тад "лошије него раније".

"Дружење" је пуно евоцирање бола, што је био разлог да је Дрновшекову иницијативу да се на то стави тачка подржало и критички настројено либерално крило словеначке политике, које сматра да јавност премало саосећа са жртвама "на другој страни", тј. на страни ЈНА, које су биле готово три пута веће.

Опомињу да је хришћански опростити, посебно зато што актуелна власт искоришћава породице палих бораца за јачање "домољубља", а нарочито реваншизма према већинском народу некадашње Југославије, који је жигосан епитетом "агресора који је јуна 1991. напао малу Словенију".

Љубљанско "Дело" пише да држава ове године слави "троструку годишњицу словеначке државности", а све то опремљено је сликом тенка ЈНА у пламену, снимљеном на граничном прелазу Рожна долина јуна 1991.

Следи списак божићних државотворних датума – од плебисцита (на коме се 93,2 одсто бирача који су изашли на референдум, односно 88,5 одсто целокупног гласачког тела – изјаснило за независну државу), преко усвајања "првог словеначког устава" (25. 12. 1991), до проглашења суверене државе (26. 12. 1991). Лист закључује да је тиме постављен темељ "новом правном систему који се заснива на поштовању људских права и основних слобода и начелима правне и социјалне државе".