Šta piješ burazeru?

Najnoviji zakon o saobraćaju strogim kaznama zabranjuje upotrebu alkohola. Strogost zakona uvek ukazuje da je država omanula u drugim merama. Nije se lako boriti protiv alkohola. Nije vino uzalud druga najpominjanija reč u Bibliji, pored masline. Alkoholom se obeležavaju životni događaji od rođenja do smrti. Generalno alkohol donosi više nesreće nego zadovoljstva. On je samo kratkotrajno odsustvo iz stvarnosti u koju se vraćamo još sumorniji i da je do psihijatara ne bi ga ni bilo. On obeležava ponašanje čitavih naroda. Tako neke nacije možemo slobodno nazvati vinskim; kao Dalmaciju, Italiju, Francusku, neke pivskim, kao Češku, Nemačku, a neke rakijskim, kao Srbiju, Rumuniju.

Psihološke razlike proizlaze iz različitog dejstva pojedinih alkohola na psihu. Tako vino stvara u početku euforiju, čoveku se razveže jezik, dobija privid snage, nekritičan je u proceni sopstvenih vrednosti, pojačava mu se polna želja uz istovremeno smanjenu mogućnost izvedbe iste. Posle početno povišenog raspoloženja nastupa hipnotički efekt i lako se upada u san.

Pivopije su pod dejstvom svog omiljenog pića miroljubive, sklone beskrajnim diskusijama ili jednostavno tihovanju, pseudofilozofiranju. Kod njih je sve nekako okruglo; i trbuščić, pa čak i srce postaje loptasto, takozvano pivsko srce (Bierherz). Seksualno su nezainteresovani, ali pri većim količinama popijenog piva kao i drugi pijanci skloni su latentnim homoseksualnim grljenjima i bezrazložnim ljubljenjima (pivska, vinska „braća“). Ljubitelji rakije pokazuju sklonost brzom reagovanju, zapaljivi su baš kao i špiritus iz njihovog omiljenog pića, skloni su prebrzo preći s reči na nedela i ako im je pri ruci nož ili pištolj, eto problema.

Rakija kao proizvod fizičkog procesa, destilacije, koncentriše alkohol i on snažnije menja duševna svojstva. Ako se radi o osobi koja je prethodno imala traumu glave, i manja količina žestokog pića može dovesti do jakog suženja svesti i iracionalnog delovanja, sve do sumračnog stanja. I dok kod pivskih naroda može da prođe šala i aluzija na račun bolje polovine, kod pripadnika rakijskog naroda to je uvek dobar razlog da se zapodene kavga. I danas kod nas u 70 odsto krvnih delikata sudeluje alkohol. Nismo mi slučajno rakijaši, i kao jedan od retkih brendova ističemo šljivovicu, pa još prepečenicu, jer nam je malo ono što je priroda dala, nego dupliramo.

Vinski narodi su u psihološkom smislu obeleženi radošću življenja, veseljem, sklonošću pesmi i karnevalskim ludorijama, opuštanju. Sve su to dejstva koja proizvodi vino koje oni konzumiraju na takozvani mediteranski način. To je konzumacija manjih količina, najčešće razblaženog vina, takozvane bevande ili špricera, ali svakodnevno. Drugi tip pijenja je vikend pijenje u pivskim zemljama, gde se počne piti u petak, jer radni proces preko nedelje ne trpi opijenost, i završava se u nedelju uveče, da bi na posao stigao koliko toliko trezan.

Rakijaški profil u našoj zemlji sve više uzmiče. Najviše pred agresivnom propagandom pivarske industrije. Celu svetsku industriju piva drže dve kompanije. U našoj zemlji nijedna industrija piva nije više u srpskim rukama. Doduše, pivo je odavno stiglo sa strancima (Zoffman, Bajloni, Vajfert) i nije im mnogo trebalo da na našim manama postanu najbogatiji Srbi. Rakija se sve manje pije, noseći srećom sa sobom i agresivnost koju olako i prebrzo proizvodi. Pijenje vina se dobro nosi s pivskom propagandom. Broj novootvorenih vinoteka, ali i punih gondola u samouslugama, govori o tome bolje od ikakve statistike. Nažalost, na početku pomenuti negativni uticaj alkohola u saobraćanim nesrećama nije samo statistika nego nenadoknadivi obol u ljudskim glavama.

O suptilnijim promenama koje alkohol izaziva neprimetno, u smislu alkoholne ljubomore, sumnjičavosti, sklonosti brbljanju poluistina, koje kvare međuljudske odnose, ne treba ni govoriti. Samo da pomenem da je 25 odsto svih pacijenata u duševnim bolnicama dospelo tamo zbog alkohola.

Čovek je oduvek posezao za alkoholom kao popravljačem raspoloženja, bilo da je tužan jer mu ne ide, bilo da želi pojačati dojam radosti. Iako sam pomenuo neke nacije, mislim da bi prava podela bila na vinske, pivske i rakijske nacije. Negde to dovodi do krize identiteta, ali je to stanje sada univerzalna pojava. I kod nas je identitet malog Srema pocepan na vinski i svinjski Srem. Nije ga poremetila ni agresivnost i bogatstvo jedne „Koka Kole”, koja je sposobna da u svoje središte, Atlantu, dovede Olimpijadu, ali jedva da je naš identitet s rakijaškog pomakla malo prema vinsko-pivskom.

Da li uzrok naših poraza poslednjih decenija leži u prelasku s agresivne rakije na miroljubivo pivo?

Paranoici bi rekli: „Mora da nam nešto sipaju u piće!“

Ih bre, kakvi smo mi bili pre...