Palestinci: i mir i otpor

Pokret Fatah, koji je decenijama bio ekskluzivni simbol palestinske borbe, otvorio je u Vitlejemu svoj prvi kongres posle dve decenije u znaku borbe za jedinstvo i prava na otpor zarad opstanka.

Mnogo dramatičnih obrta dogodilo se u međuvremenu: dve palestinske intifade, mirovni sporazum sa Izraelom iz Osla 1993, uspostavljanje Palestinske uprave pod kontrolom Fataha 1994, krah Dejtona 2000, više pregovaračkih rundi, smrt Jasera Arafata 2004, povlačenje Izraela iz Gaze 2005. i pad pojasa u ruke Fatahovog rivala – Hamasa, 2007.

Sve to vreme Fatah je dominaciju nacionalnom politikom razgrađivao izazivajući otpor Palestinaca i pojedinih arapskih režima, dok je pritome nekompetentno odgovarao na izazove rata ili mira sa Izraelom.

Činjenica da je ovo prvi kongres posle Tunisa 1989. umnogome govori o stanju stvari unutar Fataha. Politička doktrina i liderstvo –ostalisu neizmenjeni. Bilo koji politički pokret koji se sastaje jednom u 20 godina teško da može da bude ozbiljno prihvaćen i od svojih članova i od rivala. To su danas Fatahova realnost – i izazov.

Mahmud Abas, palestinski predsednik, lider Fataha i nada Zapada da će izraelsko-palestinski konflikt biti rešen, sada pokušava da obnovi narušeno jedinstvo i reformiše pokret koji je, paralizovan unutrašnjim sukobima i generacijskom borbom za vlast, dospeo do opasne raskrsnice.

Faruk Kadumi, Fatahov „broj dva” i veliki protivnik sporazuma iz Osla, Abasovu odluku o sazivanju kongresa bez prethodnih konsultacija nazvao je „teškom i ilegalnom”, a tenziju u Vitlejemu je obezbedio eksplozivnom optužbom da su Abas i bivši palestinski šef bezbednosti Mohamed Dalan zajedno sa Izraelom umešani u smrt Jasera Arafata.

Dva kongresna plakata ilustruju gde je danas organizacija koja je dominirala palestinskom i bliskoistočnom politikom. „Fatah je označio početak revolucije 1965, Fatah označava put ka nezavisnosti 2009”, piše na jednom transparentu. „Otpor je legitimno pravo”, stoji na drugom, ispod slike mladića sa „kalašnjikovom”.

Dve Fatahove škole mišljenja: umerenih, koji ostvarenje sna o državi u susedstvu Izraela vide u obnovi mirovnih pregovora i kompromisa, i veterana, koji ne odustaju od principa revolucionarne borbe i protive se miru sa „cionistima”.

Bez Arafatovog naredbodavnog autoriteta, Abasu treba mnogo takta da vodi konvenciju koja je sva u znaku sukoba stari-mladi, Zapadna obala protiv Gaze, lokalni Palestinci protiv onih iz dijaspore.

U tradiciji kompromiserstva koja je karakterisala njegovog prethodnika, Abas je odabrao mir i sačuvao otpor iako se deklarisao protiv upotrebe oružja. Upozoravajući 2.200 delegata okupljenih sa čitavog Bliskog istoka da Palestinci svoju legitimnu borbu ne smeju da mešaju sa terorizmom, on je ponovio da njegova vlast traga za mirom sa Izraelom i zadržao pravo na „otpor”.

I mir i otpor je formula kojom Abas pokušava da potvrdi privrženost pregovorima i bliskoistočnoj inicijativi Baraka Obame, da obnovi poljuljanu popularnost i ojača jedinstvo Fataha, da osnaži svoju poziciju naspram konzervativnog izraelskog premijera i rivala iz islamističkog pokreta Hamas koji tri godine pod kontrolom drže pojas Gaze ostavljajući Abasu vlast na Zapadnoj obali.

Prethodna konvencija Fataha iz 1989. poziva na oružane akcije protiv Izraela. Ova nova, koja treba da bude usvojena u Vitlejemu, Palestince čvrsto vezuje za mirovne razgovore, iako, kako kaže njen autor, Fatahov veteran Nabil Šaat, i dalje pominje oružanu borbu kao teoretsku mogućnost – u slučaju kraha pregovora.

Fatahov novi program određuje 20 pravila svojim pregovaračima čiji je cilj palestinska država na Zapadnoj obali, u Gazi i istočnom Jerusalimu.

Ako se ispostave kao tačni navodi arapske štampe, nacrt platforme predviđa protivljenje priznavanju Izraela kao „jevrejske države”, odlučno traži da Izrael zamrzne gradnju novih naselja na teritorijama okupiranim u ratu 1967, poziva Palestince na građansku neposlušnost i predviđa moguće otvaranje „strateškog dijaloga” sa Iranom.„To je deklaracija rata Izraelu”, već je prokomentarisao izraelski Likudov ministar transporta Jizrael Kac.

Mahmudu Abasu – kome je u januaru istekao mandat ali na izbore ne ide zbog sukoba sa Hamasom – to svakako nije cilj. Zato balansira. Kao predsednik ograničen je obavezama prema sporazumima kako bi obezbedio međunarodnu i arapsku pomoć.

Kao lider Fataha ipak nije uspeo da sačuva jedinstvo pokreta. Njegova želja da bude partner Amerike i Izraela doprinela je da deo Palestinaca Fatah doživljava kao kolaboracioniste.

Nekad kičma PLO-a i otelotvorenje palestinske borbe, Fatah se sveo na vladajuću partiju Palestinske uprave koja je pokušavala da se predstavi kao „mirovni partner” u procesu koji Palestincima nije doneo državu već je dodatno konsolidovao izraelsku okupaciju i ekspanzionizam.

Da bi povratio centralnu ulogu, i misiju, Fatah mora da se modernizuje i demokratizuje kao pokret koji mešavinom otpora i političkog realizma odgovara najvećem delu Palestinaca spremnih na razumne kompromise sa Izraelom.